Kada je na leto 2011. godine Romelu Lukaku dobio poziv od menadžera Čelsija Andreša Viljaša Boaša da dođe u Čelsi, mislio je da je na pragu ostvarenja svojih snova.
Mladi belgijski gorostas napustio je Anderleht kako bi bio deo čete "plavaca" i kako bi u špicu napada radio ono što najbolje ume - terorisao protivničke odbrane i golmane. Umesto toga dobio je mesto na klupi za rezerve, a ispostaviće se i da je propustio onu zlatnu šansu.
Zaista je stigao do praga snova, ali i bukvalno, pošto taj prag zahvaljujući odluci Potugalca nije prešao. Iako se Viljaš Boaš zadržao ukupno devet meseci na Stamford Bridžu, njegova odluka da Lukakua ne registruje za Ligu šampiona ostavila je mladog asa bez trofeja. Iako je celu šampionsku sezonu proveo u Čelsiju, na spisku osvajača "ušatog trofeja" njega nema. Portugalca je nasledio Di Mateo koji je insistirao da proslavi titule prvaka Evrope moraju da učestvuju svi igrači kluba.
- Rekao mi je da ostanem sa ekipom posle finala, da svako mora da bude tu, uključujući i suspendovane fudbalere i one koji nisu bili na spisku za Ligu šampiona. Na tome ću mu večno biti zahvalan - rekao je Lukako, pa dodao:
- To je ta pobeda o kojoj sam uvek sanjao. Srećan sam zbog kluba, ali prethodni trener mi je oduzeo priliku da potpuno ostvarim svoj san. To mu nikada neću oprostiti.
Kurir sport / G.F.
NE PROPUSTITE
