Đuzepe Meaca ostao je upamćen kao jedan od najboljih navalnih igrača u svetu između dva rata. Bio je umetnik driblinga. Najveće zadovoljstvo bilo mu je da predribla golmana i da sa loptom uđe u gol. Zbog svega što je učinio za fudbal, gradski stadion u Milanu je 1979. godine dobio njegovo ime.
Na fudbalskoj sceni pojavio se kao 17-godišnjak u dresu Ambrosiane (Intera). Dva puta je bio prvak Italije (1930, 1938), jednom pobednik kupa Italije 1939. Zbog slabe cirkulacije krvi u nozi, godinu dana je pauzirao (1940.) Vraća se i igra za Milan (1941—1942), nastavlja u Juventusu (1942—1943). Do kraja rata igra nezvanične utakmice za Vareze. U sezoni 1945—1946 oblači dres Atalante iz Bergama. Kada je Interu zapretilo ispadanje iz Prve lige postao je igrač–trener. Odigrao je 17 utakmica, postigao dva gola i spasao Inter.
Tri puta je bio golgeter prvenstva Italije (1930, 1936, 1938).
U reprezentaciji Italije debitovao je 1930, na utakmici protiv reprezentacije Švajcarske 4:2 (strelac dva gola), a oprostio se 1939. utakmicom protiv Finske (3:2). Ukupno je za reprezentaciju odigrao 53 utakmice i postigao 33 gola.
Učestvovao je na dva Svetska prvenstva 1934 i 1938, na kojima je Italija bila prvak sveta.
U jednom trenutku (1952—1953) bio je pomoćnik selektora Karlina Berete, ali su posle samo dve pobede u osam utakmica obojica smenjeni.
Majka, koja je sina terala da radi u porodičnoj mesari morala je da mu skriva cipele da ne bi "gubio vreme" na livadi.
Nije time ništa postigla, pošto je Pepino u uličnoj ekipi detinjastog naziva "Maestri Kampionezi" naučio da igra bosonog!
Tek kada je napunio 12 godina dozvolila mu je da počne da trenira u klubu Glorija, gde mu je jedan navijač nedugo potom kupio prvi pravi par kopački.
Meacin zaštitni znak je bio da uzme loptu na sredini terena, da preševa celu odbranu, da dođe ispred golmana, da ga zatim izazove kao matador, da onda lažira šut i potom ga predribla, i da konačno ležerno plasira loptu u mrežu. U Italiji, "gol ala Meaca" i "finte ala Meaca" je uobičajena fraza za pogodak do kojeg je došlo nakon serije driblinga i varki, a koristi se i izraz "ad invito" za izazivanje golmana.
Govoreći o jednom od najboljih fudbalera prošlog veka, oni koji su ga dobro poznavali, rekli su da su neretko morali iz bordela da ga davlače na utakmice.
- Meaca je bio velik, nepobediv, čak i kada bi povremeno ušao u strašne krize, izazvane intenzivnim seksualnim životom i strašću prema fudbalu. Kada bi na terenu uzeo loptu, činio je stvari zbog kojih bi ceo stadion zinuo razjapljenih usta - pričao je Pepino Prisko, nekadašnji potpredsednik Intera.
(Kurir sport)
NE PROPUSTITE
