- Zdravo, Luise. Mogu li da počnem tako što ću ti odati jednu tajnu? Nervozan sam. Da budem skroz iskren, bio bih zabrinut da nije tako jer kada se to desi, dajem sebi priliku da tu energiju pretvorim u nešto pozitivno. Znam da to može da bude čudno dečaku tvojih godina, da se menadžer Liverpula može osećati kao ti, ali veruj, ja se osećam.
- Iz tvog pisma je jasno da si vrlo promišljena osoba koja voli, i kada imaš takve osobine, teško je izbeći nervozu. Pitaš me šta radim kada se moji igrači tako osećaju. Odgovor je jednostavan - podsećam ih koliko su mi važni i koliko verujem u njih. Ne sumnjam da će to biti potpuno isto u slučaju tebe i tvoje porodice.
Klop je jedan deo pisma posvetio i objašnjavanju kako je prebrodio loša vremena iz svoje sportske karijere.
- Ne moraš da brineš hoće li se dogoditi loše stvari. Kao što znaš, izgubio sam neka finala i to nije dobar osećaj, ali uz pomoć prodice i prijatelja išao sam napred. Na kraju sam uživao u posebnim trenucima. Da sam se fokusirao samo na negativne stvari, to ne bi bilo moguće.
- Budi pozitivan prema sebi i raduj se lepim trenucima koji će doći. I ne zaboravi da si deo Liverpulove porodice. To znači da postoje milioni i milioni poput tebe koji žele da budeš još srećniji. Tvoja podrška puno znači meni i svima u klubu pa se nadam da će ovo pismo biti pokazatelj da i mi tebe podržavamo - završio je Jirgen Klop uz poruku da "nikad neće hodati sam".
Kurir sport
NE PROPUSTITE
