Ime je dobio po svom ujaku Radomiru Radetu Brkiću, inače heroju Narodnooslobodilačke borbe, pukovniku JNA, narodnom heroju u Jugoslavije i nosiocu Partizanske spomenice.
Igračku karijeru je počeo u Slobodi iz Užica (1967—1968), a zatim je prešao u Partizan, u kom je igrao najveći deo karijere (1968—1976).
U leto 1976. Antić je potpisao za Fenerbahče. U tom istanbulskom klubu je proveo dve sezone, pre nego što je prešao u špansku Real Saragosu. 1979. Antić je prešao u Luton taun u kome je ostao do 1984. U maju 1983. je postigao gol koji je spasio klub od ispadanja iz prve lige, 4 minuta pre završetka poslednje utakmice u prvenstvu protiv Mančester sitija, koji je posle toga ispao iz lige.
Prvi i jedini nastup u dresu reprezentacije Jugoslavije je zabeležio 26. septembra 1973. u Beogradu, na prijateljskom susretu sa reprezentacijom Mađarske 1;1. Antić je tada odigrao svega desetak minuta, jer je utakmicu započeo sa klupe. U igru je ušao u 80. minutu umesto povređenog Franja Vladića, koji je prethodno u 62. minutu zamenio Vladimira Petrovića Pižona.
"Jorgandžijama" je 1996. godine podario duplu krunu, a "orlove" je 2010. godine odveo na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi. Ostaće i upamćen kao jedini trener na svetu koji je vodio Real, Barselonu i Atletiko.
Sa reprezentacijom Srbije se plasirao na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi, gde smo ispali posle takmičenja po grupama, iako je golom Milana Jovanovića pobeđena Nemačka 1:0.
Porazi od Gane 0:1 i Australije 1:2, koštali su nas plasmana u osminu finala. Radomir Antić preminuo je 6, aprila 2020. godine. u 72. godini života.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
