Nažalost, mali broj njih je o tome otvoreno govorio i svedočio. Kako se navodi, najveći propust je načinjen u periodu između 1995. i 2000, kada je tamošnja fudbalska asocijacija (FA) odbila da uvede mere u cilju zaštite maloletnika i propustila je čak da suspenduje dvojicu napasnika za koje su postojali konkretni dokazi.
Nedovoljno razvijena strategija o zaštiti od pedofilije, a najviše neshvatanje problema od strane klubova, glavni su uzročnici što nisu preduzeti konkretniji koraci, navodi Klajd Šeldon, autor izveštaja.
Najjeziviji je primer bivšeg menadžera Mančester sitija i Krua Berija Benela, koji je zbog silovanja 50-tak dečaka osuđivan na zatvorske kazne u više navrata. On je izašao je na slobodu 2003, a FA je tada propustila priliku da mu izrekne doživotnu zabranu bavljenja fudbalom.
Tako je, smatra Šeldon, maloletnike stavila pod rizik. Benel je pod pritiskm novih dokaza 2018. dobio drugu presudu, koja ga je strpala u zatvor na 30 godina!
Mančester siti je, prema rečima Šeldona, još 80-tih godina, kada je počelo da se priča o Benelovim radnjama, ostao bez prave reakcije i istrage, posebno kada su mnogi dečaci ostajali u njegovoj kući bez razloga. A upravo su se tu i dogodila silovanja.
Slično je bilo i u periodu kada je ovaj napasnik bio trener mlađih kategorija u klubu Kru. Iako se pričalo o njegovom nakaradnom seksuanom opredeljenju, nije bilo konkretnih dokaza, a klub je bio pasivan.
Čelsi je, naprimer, 1975. godine zataškao slučaj mladog igrača koji je prijavio zlostavljenje od strane skauta Edija Hita, a Aston Vila je trebalo ranije da prijavi zlostavljanje fudbalera od strane Teda Langforda 1989.
Njukasl takođe nije na vreme reagovao, iako su sumnjali u trenera Džordža Ormonda, kao i Sautempton u slučaju trenera Boba Higinsa, koji je zbog pedofilije u zatvoru.
P. G. / Kurir sport
