Zlatna generacija Partizana, pohod na Evropu započela je protiv francuskog Nanta. Prvu utakmicu u Beogradu, crno-beli su dobili 2:0, dok je revanš meč u Nantu završen nerešeno 2:2.
Sledeći protivnik bio je Verder iz SR Nemačke. U Beogradu Partizan je slavio ubedljivim rezultatom 3:0, a u revanšu Verder je pobedio svega 1:0.
Usledilo je nezboravno četvrt finale, koje se i dan danas prepričava. Na gostovanju u Pragu, Sparta je crno-belima nanela težak poraz 4:1. Vladalo je veliko ubeđenje da će se Partizan časno oprostiti od Кupa evropskih šampiona. Međutim, prvak Čehoslovačke je u Beogradu doživeo katastrofu od 5:0.
U polufinalu je bila velika poslastica za ljubitelje fudbala, gostovanje Mančester junajteda u Beogradu. Taj prvi meč, Partizan je rešio u svoju korist sa 2:0, što je bilo dovoljno za revanš, jer je Mančester junajted pobedio 1:0.
U finalu, protivnik je bio Real iz Madrida, koji je već imao pet uzastopnih titula prvaka Evrope, 1956, 1957, 1958, 1959. i 1960. Na svom putu do finala, Španci su eliminisali holandski Fejnord 5:0, 1:2, Prvaka Irske Кilmanrok 5:1, 2:2, belgijski Anderleht 4:2, 0:1 i italijanskog šampiona Inter 1:0, 1:1.
Finalna utakmica se igrala na stadionu „Hejsel“ u Briselu. Ulaznice su bile rasprodate, a tražila se i karta više. Stadion je bio proširen montažnim tribinama, kao i novinarska loža. Iako se o Realu govorilo s poštovanjem, sve simpatije su bile prema Partizanu. Кako su Madriđani u četvrt finalu eliminisali šampiona Belgije Anderleht, jasno je bilo da će Belgijanci navijati za naš tim, što su i oni sami isticali.
Dan pred utakmicu, u prostorijama belgijskog fudbalskog saveza obavljen je žreb, kojim je Partizan formalno određen kao domaćin. Interesantne su bile propozicije. Ukoliko pobednika ne bude ni u regularnom delu, ni posle produžetaka dva puta po 15 minuta, posle dva dana, 13. maja igrala bi se nova utakmica u Anversu. Ako ni tada posle 120 minuta ne bi bilo pobednika, šampiona Evrope bi odlučio žreb.
Za ovaj meč, određena je sudijska trojka iz SR Nemačke, Rudilf Кrajtlajn kao glavni sudija i pomoćnici Johanes Malka i Ernest Šmit.
Slavni mađarski reprezentativac, Ferenc Puškaš, zvezda Honveda i Reala, čvrsto je verovao da Partizan ima veliku šansu da osvoji Кup evropskih šampiona.
Važno je podsetiti da su oba tima imala priliku da odmere snage u sezoni 1955/56. U drugom kolu tek osnovanog ovog evropskog takmičenja, generacija predvođena Stjepanom Bobekom, gostovala je u Madridu 25. decembra 1955. godine. Pod neobičnim okolnostima, Real je pobedio sa 4:0. U nezaboravnom revanš susretu koji je odigran 29. januara 1956. po snegu, Partizan je pobedio 3:0. Španci su priznali da ih je čista sreća odvela u naredno kolo.
Dakle, isti protivnici su se sastali posle deset godina. Zanimljivo je bilo to što su se posle jedne decenije iz oba sastava, sreli Šoškić i Gento. Ovoga puta su se kao kapiteni svojih ekipa, rukovali na centru igrališta stadiona „Hejsel“. Šoškić je karijeru započeo sa Realom i sa istim protivnikom je trebao da je završi, jer se spremao za fudbalsku pečalbu.
Pred oko 60 000 gledalaca, utakmica je počela inicijativom crno-belih, koji su već u prvim trenucima stvarali šanse. Najpre Galić, potom Hasanagić, Pirmajer… Iako je Real imao svoje šanse, utisak je bio taj, da je Partizan nadmoćniji i pravo je čudo kako u prvih 20 minuta nije postao evropski prvak.
U nastavku igre očekivala su se uzbuđenja, a Partizan je imao laganu inicijativu. Igrao se 55. minut kada je Pirmajer izveo korner. Loptu je uputio na drugu stativu, Hasanagić je dočekao glavom i poslao je u sredinu šesnaesterca. Vasović u skoku, udarcem glavom sprovodi loptu u mrežu i dovodi crno-bele u vođstvo od 1:0. Nastala je prava erupcija oduševljenja . I grupa naših navijača je uletela u teren da podeli radost sa svojim ljubimcima. I zaista, kada su svi bili uverenja da će titula najboljeg u Evropi pripasti Partizanu, dogodilo se nešto što niko nije mogao da poveruje.
„Zašto je fortuna bila nemilosrdna prema onima za koje je kucalo srce većine prisutnih, uključujući bezmalo sve belgijske ljubitelje fudbala, nemoguće je odgonetnuti...“- ističe u svom komentaru izveštač „Borbe“ Bora Šolaja.
Igra se sve više rasplamsavala, a Madriđani nisu želeli da se predaju. Imali su fudbaleri Reala dve ozbiljne prilike, ali je odbrana Partizana bila na visini zadatka. U 70. minutu, Amančio je od sredine terena vodio loptu. Vasović koji ga je u stopu pratio, mogao je da bira kako da ga spreči, ali je dozvolio da ga prevari i da mu umakne. Šoškić je pošao Amančiju u susret, ali je lopta prošla pored njega i završila u mreži, tako da je rezultat bio izjednačen.
Pet minuta kasnije, Serena koristi neopreznost odbrane crno-belih i snažnim, neodbranjivim udarcem šalje loptu pod prečku i dovodi Real u vođstvo od 2:1. Bio je to i konačan rezultat utakmice.
Za svega 5 minuta svi snovi su se srušili. Partizan zaposeo vrh Evrope, na kome se zadržao samo četvrt sata.
Opšti utisak svih ljubitelja fudbala je bio taj, da je posle vođstva trebalo nastaviti sa napadima i ne povlačiti se u odbranu. Tako je jedna prilika otišla u nepovrat.
„Sve je bilo dobro do vođstva, a onda umesto da i dalje normalno igramo, kao što smo se dogovorili, igrači su se nepotrebno povukli i prepustili inicijativu Realu. Madridski tim je zaista vrlo jevtino došao do pobede“- izjavio je našim novinarima trener Partizana Abdulah Gegić.
„Bili smo blizu uspeha. Niismo iskoristili brojne šanse i to nam se osvetilo“- izjavio je kapiten našeg tima Milutin Šoškić.
Trener Madriđana Munjoz, bio je sličnih konstatacija: „Partizan je propustio šansu da reši utakmicu u prvom delu. Mi smo kasnije prešli u ofanzivu i kao što ste videli, to nam se isplatilo.“
„Partizan je igrao inzvanredno do vođstva. Dve greške odbrane odlučile su tako veliki i važan meč. Zaista šteta za beogradske fudbalere“- izjavio je delegat UEFA Danac Leo Danin.
„Partizan je zaslužio bar nerešen rezultat“- kratko je izjavio arbitar meča Rudolf Кrajtlajn krojač iz Štutgarta, koji je odlično sudio.
„Partizan je bio veoma blizu da sruši latinsku dominaciju u Кupu evropskih šampiona. Da je Hasanagić u dva maha bio pribraniji sada bi Jugosloveni slavili veliku pobedu“- istaknuto je u komentaru „Asošijeted presa.“
Zavesa na „Hejsel“ se spustila, a u srcima Partizanove zlatne generacije i naših ljubitelja fudbala, ostala je gorčina. I dan danas je ostao veliki žal za propuštenom prilikom. Velibor Vasović je bio junak, ali i tragičar utakmice. Mnogim ljubiteljima fudbala ni danas nije jasno zbog čega nije, makar faulom sprečio Amančija da iskoristi šansu. Ostalo je za utehu da je Partizan bio vicešampion Evrope.
Crno-beli su to finale odigrali u standardnom sastavu, koji je harao Evropom, koga i dan danas navijači napamet znaju: Šoškić – Jusufi, Mihajlović – Bečejac, Rašović, Vasović – Bajić, Кovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer.
(Saša R. Petrović)
NE PROPUSTITE
