Tapi je to uspeo iz drugog pokušaja, pošto je Olimpik 1991. godine u Bariju posle penala poražen od Crvene zvezde (0:0, 5:3).
Tapi je u petak ujutro ispraćen iz marseljske katedrale, uz emocije okupljenih. U crkvi u luci bilo je hiljadu ljudi, a reka navijača okupila se ispred. U katedrali, dirljivo su se opraštali njegovi unuci, političari, predsednik regiona Reno Mizelije, gradonačlenik Marselja Benoa Pajan, uz prisustvo supruge Dominik i Tapijeve dece.
"Vratio se kući". To je bila glavna poruka. Jer, Tapi je popeo Marselj na vrh Evrope. Fudbal je, ipak, bio u prvom planu. Pričali su o tome i političari, i fratri. Marseljski nadbiskup Žan Mark Avelin s propovedaonice se zahvalio i navijačima. Dres-kod u crkvi bio je – crna odela i haljine, a oko vrata šal Olimpika. U četvrtak je na stadionu "Velodrom" nekoliko hiljada ljudi pevalo na tribinama navijačke pesme, kada je na teren unet kovčeg s posmrtnim ostacima Bernara Tapija.
U petak, u crkvi, za govornicom su se ređali njegovi prijatelji. Reno Muzelije je poručio da je Tapi uvek pokazivao da je sve moguće i da je ušao u "Panteon marseljskih srca".
- Marselj se nikada ni u koga ne zaljubljuje slučajno – rekao je Mizelije.
Bivši ministar Žan Luj Borlo je poručio da se Tapi borio kao Marseljac.
- Smrt misli da sve može da prekine, ali se prevarila – istakao je.
Kovčeg je katedralu napustuo uz dirljive note pesme "Mi smo šampioni" grupe "Kvin" uz zvuke orgulja i crkvenog hora. Mnogobrojni navijači ispred su pevali pesme, palili baklje i razvijali zastave, a onda krenuli u povorci ka obližnjem groblju gde će Tapi, koji je sa Olimpikom 1993. osvojio Ligu šampiona, po sopstvenoj želji biti sahranjen. Preko kovčega je bio prebačen šal Olimpika.
Pre Marselja od Tapija se oprostio Pariz, u kome su, kao jedinstveni kuriozitet, tom prilikom mogle da se vide boje i zastave večitog rivala Olimpika.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
