Golom protiv Sasuola izjednačio je rekord Kristijana Ronalda, ali i ljutito reagovao kada ga je trener Vinćenco Italijano u 88. minutu izveo iz igre.
O Dušanovoj sezoni, utakmici protiv Sasuola, rekordima i reakciji prilikom izmene zanimljiv tekst objavio je list "Korijere delo sport"
"Fiorentina je odigrala još jedan dobar meč, ali je na kraju samo remizirala iako je trebalo da pobedi, po šansama koje je stvorila. Uspela je, ipak, da se izdigne iz teške situacije i pokaže da ima kapacitet da se svojim dobrim igrama nadmeće za mesto u Evropi. Protiv Sasuola prvo poluvreme je završeno rezultatom 0:2, ali je pola tuceta šansi otišlo niz vetar. U drugom poluvremenu, ekipa je dominirala, pregazila je rivala sve do isključenja Biragija (u 68. minutu)".
Evidentni su uspesi trenera Vinćenca Italijana, koji je napravio samo jednu grešku - prerano je izveo Vlahovića. Dušan sebe nikada ne vadi iz igre. Jer, on je bombarder i, kao što je pokazao i protiv Sasuola, uvek pronađe pravo rešenja, zato što je on igrač koji se bori najviše, koji ume da sačuva loptu, koji je presudan kod kornera (čak i protivničkih) i zato što je Gonzalez, koji je na terenu ovoga puta ostao duže od njega, bio mnogo umorniji. Vlahović sme da napusti teren samo ako on to zatraži, ako je slomljen. U suprotnom, nikada ga ne treba slati na klupu pre vremena.
Kada je izlazio, Srbin je bio ljut, i to ne malo. Nije to bila neka strašna scena, ali je jasno stavio do znanja Italijanu da se ne slaže s njegovom odlukom. Stav je bio frapantan: igrač koji bi mogao da napusti klub za nekoliko sedmica (nije to baš sasvim izgledno, ali nikada se ne zna) i koji će svakako otići na kraju sezone, želi da da sve od sebe, stvarno sve. I, pritom, ne želi da napusti teren, ne želi da se pomiri s tim da je nerešeno a da njegov tim, koji mora da napusti (odlukom trenera u ovom meču), još uvek može da pobedi.
Vlahović je primer ekstremnog profesionalizma i izuzetne ličnosti. Osećaj pripadnosti koji ovaj mladi čovek ima prema dresu koji nosi, a koji uskoro neće biti njegov dres, je zapanjujuć.
Igra riskantno, bori se kao lav, napada svaku loptu, svakog rivala. Protiv Sasuola je dao gol broj 33 u 2021. godini, izjednačio rekord Kristijana Ronalda i upisao se u listu strelaca na šestom uzastopnom meču. Stavio se tako na putanju Batistute koji je 1994. dogurao do 11. Da, onaj Batistuta. Gabrijel je takođe bio vođa Fiorentine, ostao je devet godina u Firenci, od čega osam u Seriji A, postigao 152 gola i postao najbolji strelac kluba u njegovoj istoriji.
Vlahović bi mogao da napadne taj rekord, ako bi ostao u Firenci: dao je 43 gola na 95 utakmica. 'Bati' je do 43 stigao na 73 utakmice, ali je za razliku od Vlahovića skoro sve te mečeve počinjao kao starter.
Umesto rekorda, Dušan Vlahović će otići, ali iako mlad, on je na terenu već kao Batistuta. Isto je vođa, isto čovek koji vuče tim i ljude oko njega.
A ako takav igrač ne želi da izađe pre kraja, onda je skroz u pravu", zaključuje se u tekstu Alberta Polverozija, novinara "Korijere delo sport".
Kurir sport
NE PROPUSTITE
