Ispraćanjem svake godine i željnim iščekivanjem nove i lepše, osvrnemo se na prethodnih 12 meseci da ne zaboravimo važne stvari koje su se dogodile.
Ovogodišnji osvrt je pretežak jer smo u 2023 ostali bez mnogo (i previše) velikih sportista i šampiona.
Nepregledna je i preteška lista sportista koji su nas napustili, a mi podsećamo na one zbog kojih su svet i Srbija plakali.
Hvala vam za sve, nećemo vas zaboraviti!
MUSTAFA HASANAGIĆ (20. 4. 1941 – 12. 11. 2023)
Legendarni fudbaler Partizana, Mustafa Hasanagić, preminuo je 12. novembra u 83. godini, saopštili su crno-beli.
Rođen 20. aprila 1941. u Priboju na Limu.
Bio je član čuvene generacije "Partizanovih beba" koja je igrala u finalu Kupa Evropskih šampiona 11. maja 1966. godine. Upravo je on bio jedan od najzaslužnijih za prolaz u finale pošto je dao gol za pobedu u polufinalu protiv Mančester junajteda u Beogradu (2:0). Meč za pehar igrao se na stadionu "Hejsel" u Briselu pred više od 55.000 gledalaca. Partizan je poveo protiv Reala golom Vasovića u 55. minutu, ali su Amanasio i Serena režirali preokret i doneli Madriđanima trofej.
U dresu Partizana Mustafa je odigrao ukupno 337 mečeva i dao 355 golova i prema statistici na zvaničnom sajtu kluba on je jedan od retkih igrača koji je dao više golova nego što je odigrao utakmica. Dao je 112 golova na prvenstvenim utakmicama, 21 na internacionalnim, 190 na prijateljskim mečevima.
Za najbolju selekciju Jugoslavije, Hasanagić je odigrao pet utakmica. Debi je imao 7. novembra 1965. godine na kvalifikacionoj utakmici za Svetsko prvenstvo protiv Norveške (1:1) u Beogradu. Oproštaj od reprezentacije, Hasanagić je imao 3. maja 1967. godine na utakmici, u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 1968. u Italiji, protiv Nemačke (1:0) u Beogradu.
MIROSLAV ĆIRO BLAŽEVIĆ (9. 2. 1935 – 8. 2. 2023)
Preminuo je legendarni trener Miroslav Ćiro Blažević u 88. godini života. Vest koju nismo želeli da čujemo objavljena je osmog dana drugog meseca.
Čuveni trener preminuo je posle teške i duge bolesti i to samo dan pre svog rođendana. Protiv teške bolesti borio se od 2011. godine, dva puta je pobedio, ali treći nažalost nije uspeo.
Rođen je 9. februara 1935. u Travniku, u Bosni i Hercegovini, a fudbalsku karijeru počeo je u lokalnom klubu Bratstvo. Zatim je igrao za zagrebačke klubove Dinamo i Lokomotiva, odakle prelazi u Sarajevo gde je igrao do 1958. Naredne tri godine igrao je u ekipi Rijeka, a potom je bio član švajcarskog Siona.
Najveće uspehe u karijeri ostvario je sa zagrebačkim Dinamom 1982, kada je postao prvak Jugoslavije, kao i sa selekcijom Hrvatske sa kojom je 1998. osvojio bronzu na Svetskom prvenstvu u Francuskoj.
Blažević je jedini trener koji je sa Dinamom osvojio titule prvaka u SFRJ i Hrvatskoj, a takođe je jedini osvajao fudbalski kup u SFRJ i Hrvatskoj.
Dinamo je vodio u četiri različita mandata i osvojio tri titule prvaka, dva kupa i Superkup.
Reprezentaciju Hrvatske je sa klupe vodio 72 puta (33 pobede, 24 remija i 15 poraza).
Jedini je u istoriji tri puta dobio Državnu nagradu za sport "Franjo Bučar", a poslednji javni nastup imao je u decembru 2022. godine, kada je u Zagrebu dobio nagradu "Vladimir Beara" za doprinos razvoju sportske kulture i društvene tolerancije.
SER BOBI ČARLTON (11. 10. 1937 – 21. 10. 2023)
Legendarni engleski fudbaler, Bobi Čarlton, preminuo je 21. oktobra u 86. godini, preneli su engleski mediji.
Čarlton je bio najbolji strelac Junajteda (249 golova) i Engleske (49) više od 40 godina, dok ga nije pretekao Vejn Runi.
Odigrao je 758 utakmica za Junajted od 1956. do 1973. godine i vodio je taj klub do titule šampiona Evrope 1968. godine. Sa Junajtedom je osvojio i tri titule prvaka Engleske i jedan FA kup.
Za reprezentaciju Engleske je odgrao 106 utakmica, uključujući i svaki minut tokom Svetskog prvenstva 1966. godine kada je ta selekcija osvojila titulu.
Mnogi smatraju da je najbolji engleski fudbaler svih vremena, a 1966. godine osvojio je Zlatnu loptu.
SILVIO BERLUSKONI (29.9.1936 - 12.6.2023)
Silvio Berluskoni, bivši italijanski premijer, preminuo je u bolnici u Milanu u 86. godini.
Medijski magnat, nekadašnji vlasnik Fudbalskog kluba Milan, jednog od najuspešnijih u Evropi i svetu, početkom aprila je bio primljen u bolnicu zbog infekcije pluća povezane sa ranije neotkrivenim slučajem hronične leukemije.
Postao je jedan od najbogatijih ljudi Italije, stekavši bogatstvo preko svojih televizijskih kanala.
Stekao je međunarodno priznanje kao vlasnik legendarnog Fudbalskog kluba Milan, koga je spasao od bankrota 1986. godine uloživši ogromne sume novca, pre nego što je otišao u politiku.
Za vreme Berluskonijeve ere, Milan je pod vođstvom trenera Ariga Sakija i uz neke od najboljih fudbalera 1980-ih godina, poput holandskog trija Ruda Gulita, Marka van Bastena i Franka Rajkarda, kao i italijanskih zvezda Paola Maldinija, Franka Barezija, Alesandra Kostakurte iu Roberta Donadonija, osvajao titule u Italiji, ali i Evropi.
Tim Milana 1988-1990, koji su italijanski mediji zvali „Besmrtnici", proglašen je za najbolju klupsku ekipu svih vremena u globalnoj anketi stručnjaka koju je sproveo magazin Vorld soker (World Soccer).
Berluskoni se vratio u italijanski fudbal 2018. godine, postavši vlasnik Fudbalskog kluba Monca koji je ušao u najjaču ligu.
ĐANLUKA VIJALI (9.7.1964 – 6.7.2023)
Poznati italijanski fudbalski stručnjak Đanluka Vijali umro je u 58. godini početkom jula, posle duge i teške bolesti.
Bivši reprezentativac Italije je vodio žestoku borbu za život, ali nažalost ovu utakmicu nije uspeo da dobije.
Vijaliju, koji se godinama bori sa kancerom pankreasa, stanje se naglo pogoršalo i on je hitno prebačen u jednu londonsku bolnicu gde je i preminuo.
Vijali je u karijeri igrao za Kremoneze, Sampdoriju, Juventus i Čelsi. Za reprezentaciju Italije nastupio na 59 utakmica i postigao je 16 golova.
Legendi Serije A 2017. godine dijagnostifikovan je kancer. Nakon operacije i višemesečnih terapija uspeo je da se izbori sa bolešću i čak je postao asistent Robertu Manćiniju u stručnom štabu Italije.
Međutim, bolest se vratila, pa se posvetio borbi sa opakom bolešću.
ŽIST FONTEN (18.8.1933 - 1.3.2023)
Proslavljeni francuski fudbaler Žist Fonten preminuo je u 90. godini, saopštila je njegova porodica.
Fonten je rekorder po broju golova na jednom Svetskom prvenstvu, pošto je u Švedskoj 1958. godine 13 puta bio strelac.
Francuska je na tom planetarnom takmičenju zauzela treće mesto, nakon poraza od Peleovog Brazila u polufinalu.
Karijeru je počeo u rodnom Maroku u ekipi USM Kazablanka, a potom je nastupao za Nicu i Rems.
Za reprezentaciju Francuske ukupno je odigrao 21 meč i postigao 30 golova.
Po završetku fudbalske karijere vodio je selekciju Francuske 1967. godine, a takođe je bio trener Pari Sen Žermena i Tuluza, dok je od 1979. do 1981. godine bio selektor Maroka.
MIRKO NOVOSEL (30. 6. 1938 – 20. 7. 2023)
Mirko Novosel, legendarni hrvatski i jugoslovenski košarkaš i trener, preminuo je 20. jula u 86. godini.
Bio je dvostruki evropski prvak sa Jugoslavijom, kao i dvostruki osvajač Evrolige i član Kuće slavnih.
Novosel je celu igračku karijeru proveo u tadašnjoj Lokomotivi, ekipi koja se danas zove Cibona, a nakon što je završio sa "bacanjem lopte kroz obruč" postao je trener tog tima koji je vodio u tru navrata.
On je najtrofejniji hrvatski trener, a Cibonu je vodio do titule u Evroligi 1985. i 1986. godine.
Velika dostignuća postigao je sa reprezentacijom Jugoslavije.
Od 1973. do 1976. godine je osvojio dva zlata na Evropskim prvenstvima i srebro na Svetskom prvenstvu, a 1976. je osvojio drugo mesto na Olimpijskim igrama.
Od 2007. godine je Mirko Novosel član Kuće slavnih u Springfildu, a FIBA ga je u svoju Kuću slavnih uvrstila 2010. godine, dok je u Ciboni jedno vreme bio počasni predsednik kluba.
PETAR NADOVEZA (9.4.1942 - 19.3.2023)
Nakon teške bolesti, u 81. godini, preminuo je legendarni fudbaler, trener i sportski direktor, Petar Nadoveza.
Nadoveza je bio golgeter Hajduka i reprezentativac Jugoslavije.
Rođen je 9. aprila 1942. godine u srpskoj porodici u Šibeniku odakle je stigao u Split 1963. godine i u Hajduku je proveo 10 godina pre nego što je pojačao Lokeren.
Za Hajduk je odigrao 460 utakmica na kojima je postigao 296 golova. Osvojio je titulu prvaka Jugoslavije u sezoni 1970/71, dva puta Kup, a dva puta je bio i najbolji strelac prvenstva Jugoslavije.
U Lokerenu je završio karijeru 1975. godine, a u Hajduku je dugo radio kao trener i sportski direktor mlađih kategorija.
Na sajtu ovog kluba, vest o odlasku čuvenog fudbalera završena je sledećim rečima 'Pere, splitski Pele', što je bio njegov nadimak.
DAMIR ŠOLMAN (7. 9. 1948 – 2. 5. 2023)
Proslavljeni jugoslovenski košarkaš Damir Šolman preminuo je početkom maja u 75. godini života posle duge i teške bolesti.
Legenda splitske košarke sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je dve srebrne olimpijske medalje (Meksiko 1968, Montreal 1976.), dva puta je bio šampion sveta i jednom vicešampion planete.
Rođeni Zagrepčanin prve košarkaške korake napravio je u Mladosti, ali gotovo čitavu karijeru od 1968. do 1983., osim jedne godine u Italiji, proveo je među splitskim Žutima, s kojima je osvojio dve titule prvaka Jugoslavije i tri Kupa. Šolman je bio najbolji strelac KK Splita svih vremena sa 5.783 postignuta poena. U Sezoni 1972/73. sa Jugoplastikom je igrao finale Kupa pobednika kupova, dok je 1976. i 1977. godine sa slavnim hrvatskim klubom osvajao Kup Radivoja Koraća.
ALEKSANDAR MATANOVIĆ (23.5.1930 – 9.8.2023)
Aleksandar Matanović, velikan srpskog šaha, preminuo je 9. avgusta u 94. godini u Beogradu, saopštio je Šahovski savez Srbije.
Jedan od velikana i simbola zlatnog doba našeg šaha 1950-80, kada je Jugoslavija bila druga šahovska velesila sveta iza SSSR.
Aleksandar Matanović je rođen 23. maja 1930. u Beogradu. Posle ranih uspeha u šahu i titule omladinskog prvaka Jugoslavija 1948, u seniorsku reprezentaciju ušao je već 1950, u nezaboravnom radio-meču Jugoslavija – SAD, a 1955. je postao velemajstor.
Od 1954. do 1978. bio je stalni član olimijskog tima, a potom 1980. selektor reprezentacije koja je osvojila našu poslednju olimpijsku medalju. U zlatnom dobu našeg šaha, dok je sa Gligorićem, Ivkovom i Matulovićem činio je okosnicu druge velesile sveta, okitio se sa pet srebrnih i četiri bronzane olimpijske ekipne medalje, kao i sa pet pojedinačnih za rezultate na svojoj tabli: jednom zlatnom, tri srebrne i jednom bronzanom. Na pet evropskih šampionata, između 1957. i 1977, osvojio je četiri srebrne i jednu bronzanu ekipnu medalju.
Iako je takmičarske ambicije sa 36 godina podredio revolucionarnom projektu univerzalnoig šahovskog jezika i izdavačke kompanije „Šahovski informator”, čiji je bio osnivač, urednik i direktor, zadržao je visok nivo i u narednoj deceniji, dodajući tituli prvaka Jugoslavije iz 1962. godine (zajedno sa Minićem), još dve, 1969. i 1978. Priznanje Svetske šahovske federacije (FIDE) dobio je izborom za potpredsednika FIDE 1990-94. Od maja 2022. Aleksandar Matanović je bio najstariji velemajstor na svetu.
LUIS SUAREZ (2. 5. 1935 – 9. 7. 2023)
Suarez je jedan od retkih Španaca koji je postao legenda dva svetska velikana – Barselone i Intera.
Rođen u La Korunji, za Barselonu je debitovao sa 19 godina 1955. godine i za šest godina se sa Kataloncima domogao uzastopnih trofeja u La Ligi. U 122 meča je postigao 62 pogotka.
Igrao je i u milanskom Interu. Suarez među "neroazurima" niže vrhunske lične i timske uspehe. Tri trofeja Serije A i dve uzasopne "internacionalne duple krune", tj. trofeji u KEŠ-u i Svetskom klupskom prvenstvu 1964. i 1965. godine. Do 1970. je za Inter upisao 256 utakmica i 42 gola. Karijeru je završio u Sampdoriji.
BORO JOVANOVIĆ (21.10.1939 – 19.12.2023)
Krajem godine stigla je tužna vest iz Hrvatske.
Jedan od najboljih tamošnjih tenisera svih vremena Boro Jovanović preminuo je u 85. godini.
Boro je 1962. godine u paru sa Nikolom Pilićem igrao finale Vimbldona u dva navrata je bio najbolji sportista Jugoslavije u izboru Sportskih novosti.
Jovanović je po završetku igračke karijere rekao i kao trener... Pre sedam godina dobio je specijalno priznanje za doprinos razvoju Dejvis kupa.
PETAR POROBIĆ (28.5.1957 – 9.10.2023)
Čuveni crnogorski vaterpolo trener, Petar Porobić (66), iznenada je preminuo tokom povratka sa Azijskih igara.
Porobić je rođen 28. maja 1957. godine. Samostalnu trenersku karijeru je počeo u Jadranu iz Herceg Novom. Postavio je sistem moćnog kluba iz Herceg Novog, koji je tokom mandata Petra Porobića stigao do finala Lige šampiona u kome je izgubio od Honveda.
Kao selektor predvodio je Crnu Goru do najvećeg uspjeha u u istoriji i zlatne medalje na Evropskom prvenstvu 2008. u Malagi, dok je u poslednje vreme bio selektor Kine.
Sa reprezentacijom Srbije i Crne Gore 2005. bio je šampion sveta.
Igračke dane vezao je za klub iz svog Kotora Primorac, gde je i počeo trenersku karijeru koja je trajala 40 godina.
U stručni štab Jugoslavije ušao je 1985. godine, kada je selektor bio Ratko Rudić, da bi nakon raspada bivše države radio kao pomoćnik Nenada Manojlovića u reprezentaciji SR Jugoslavije i Srbije i Crne Gore.
Nakon obnove nezavisnosti postao je selektor Crne Gore i već na prvom velikom takmičenju u Malagi ispisao je istoriju.
U klupskom vaterpolu osim Primorca, vodio je Bečej, ruski Šturm i Jadran iz Herceg Novog. Svuda je ostavio veliki trag, a sa klubom sa Škvera stigao je do finala Lige šampiona.
Nakon posla u Kini, planirao je povratak u Kotor i Primorac.
JANKO LUKOVSKI (7.4.1946 – 6.11.2023)
Legenda jugoslovenske košarke Janko Lukovski preminuo je u 77. godini života u Novom Sadu, potvrdilo je Udruženje košarkaških trenera Srbije.
Tokom karijere je igrao za Rabotnički i MZT, nastupao je za B reprezentaciju Jugoslavije, a takođe je otac nekadašnjeg košarkaša Partizana i Crvene zvezde Dragana Lukovskog.
Posle završetka igračke karijere Lukovski je nastavio da radi u košarci kao trener.
BLAGOJE KRIVOKUĆA (1.9.1944 – 14.7.2023)
Legendarni fudbaler i trener OFK Beograda Blagomir Blagoje Krivokuća preminuo je u 80. godini života.
Krivokuća je bio jedan od najistaknutijih igrača u najboljoj generaciji "romantičara". Bio je član tima koji je igrao polufinale Kupa kupova 1963, osvojio Kup Jugoslavije 1966. i bio vicešampion nekadašnje velike držve.
Krivokuća je rođen 11. septembra 1944. u Ivanjici, a u U OFK Beograd je došao kao tinejdžer. Stigao je direktno iz Javora 1961. godine i na Karaburmi se zadržao sve do 1971. Dakle, punih deset godina je utkao u istoriju kluba. Odigrao je 206 utakmica i postigao 16 golova. Poslednje tri godine karijere proveo je u nemačkom Frajburgeru, a svi pamte da je zbog snažne građe igrao štopera koji je znao da se nađe i u napadu zbog dobre skok igre.
Nakon završene igračke karijere vratio se u svoj OFK Beograd i uplivao u trenerske vode. Predvodio je omladince "romantičara", a potom i prvi tim sa Karaburme.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
Bonus video:
