Legendarni nemački fudbaler, Franc Bekenbauer, preminuo je u ponedeljak, osmog januara, u u 78. godini života. Bekenbauer je bio jedan od najboljih fudbalera u istoriji fudbala, a bio je poznat pod nadimkom "Kajzer" koji je dobio, između ostalog, i zbog jednog Srbina.
Petar Radenković je golman koji je ostavio dubok trag u Nemačkoj, a već po dolasku u ovu zemlju dobio je nadimak "Kralj Radi". Zbog toga Bekenbauera nisu prozvali "Kralj", jer je taj nadimak bio zauzet, već "Car" (na nemačkom "kajzer").
Životna priča Petra Radenkovića, čoveka zbog kog su Bekenbauera zvali "Kajzer", zaista je više nego specifična i filmska, a čak je, na kraju, i završila na velikom platnu.
U Nemačkoj je Petar Radenković postao kultna ličnost, ostavio je dubok trag braneći za Minhen 1860, a bio je preteča prve fudbalske zvezde, čiji je lik korišćen u raznim reklamama i muzičkim spotovima. Snimio je nekoliko muzičkih ploča od kojih je bila najpoznatija ona sa hitom "Bin i Radi, bin i Konig" (Ja sam Radi, ja sam kralj) koja je prodata u 400.000 primeraka. Jedno vreme naš Petar Radenković bio je popularniji i prodavaniji u Nemačkoj od čuvenih Bitlsa i Rolingstonsa. Za sve to vreme bio je zabranjen u Jugoslaviji, gotovo nepoznat.
U dokumentarcu koji nosi naziv "Najbolji golman na svetu" koji je snimljen po njemu, govori junak filma Petar Radenković, ali i njegovi gosti poput pokojnog Franca Bekenbauera, Sepa Majera, Uvea Zelera, Zubina Mehte, Josipa Skoblara, Nikole Pilića, Dena Tane... Govore i njegova druga supruga Slobodanka, ćerka Darinka, pojavljuju se unuke.
Tokom jednog razgovora za Kurir, Petar Radenković otkrio je kako se odlučio da napusti komunističku Jugoslaviju pod Josipom Brozom Titom i ode u Nemačku i to posle 15 godina od završetka Drugog svetskog rata.
- Kada sam se vratio iz Melburna sa Olimpijskih igara gde sam sa reprezentacijom osvojio srebrnu medalju 1956. godine, postalo je vrlo aktuelno pitanje da pređem u Crvenu zvezdu. Čuveni Aca Obradović je došao kod mene kući i pitao me, da li hoću da dođem u Zvezdu. Rekao sam mu da ne verujem da će me moj klub OFK Beograd pustiti. Prolazilo je vreme, ali se ništa nije dešavalo. Važno je reći da ja tada nisam imao bilo kakav ugovor. Tada je Ofka postala naslednik predratnog BSK i čelni ljudi kluba nisu hteli da me puste. Rekao sam im tada da ću da odem iz zemlje koja mi ne dozvoljava da odem u Zvezdu - rekao je Petar Radenković i dodao:
- Zvezda nije zavisila od mog dolaska, jer je na golu imala Srbu Krivukuću. Tada sam napravio samoubilački potez. Preko noći sam rešio da idem. Imao sam iseljenički pasoš koji sam dobio preko kluba i tako sam otišao u Nemačku. Supruga me je pitala šta mi to znači? Rekao sam joj da odlazim sam jer ne znam gde idem. Ona je ostala. Otputovao sam u Minhen sa jednim koferom, u njemu sam imao garderobu i namirnice, jer nisam imao šta da jedem i malo para u džepu. Minhen je bio razoren od rata, oko železničke stanice bile su gomile cigala.
Sa uzdahom je Perica Radenković nastavio priču.
- Da skratim priču, da ne otkrijem sve što ima u fiilmu. (smeh) Otišao sam u jedan jeftin hotel i rezervisao sobičak na dva meseca. Počeo sam da srećem naše ljude na ulici. Bili su zapanjeni, pitali otkud ja tu... Kasnije sam doživeo sportski uspeh, a sa njim je došlo i ono ostalo. Ima jedna interesantna izreka - I nebo se otvorilo. Da, meni se u Minhenu nebo otvorilo.
Potom se čuveni nemački "Kralj radi" prisetio početaka u Minhenu.
- Bio sam neka vrsta fudbalskog disidenta, jer sam u Nemačkoj igrao bez dozvole FS Jugoslavije. Pravio sam pauzu od dve godine. Jednu zbog vojske i drugu da bih dobio pravo da igram. Sportisti znaju koliko je teško vratiti se posle dva meseca, a ja sam pauzirao dve godine. Potom sam počeo da igram za mali klub Vormaciju iz Vormsa... Onda sam prešao u Minhen 1860, koji je bio glavni klub u gradu. Uspeli smo da osvojimo regionalnu ligu i da među 80 klubova Nemačke izborimo plasman među 16 najboljih, u Bundesligu koja je tada osnovana. U to vreme Bajern je bio mali klub, amaterski, ni nalik sadašnjem gigantu.
O tome koliko je i danas u 88. godini popularan u Nemačkoj kaže.
- Ako bi trebalo da pričamo o prošlim vremenima, bilo bi nam potrebno najmanje dva dana. (Smeh) Da sažmemo sve te doživljaje iz Nemačke. Ljudi mi na ulici i danas traže autograme. I stari i mladi. Kažu "Bin ih Radi, bin ih kenih"...
Otkrio je Petar Radenković da je poznavao mnoge ljude iz javnog i političkog života Nemačke. Poznato je njegovo prijateljstvo sa bivšom kancelarkom te zemlje Angelom Merkel, ali i ostalim moćnim ljudima iz Nemačke.
- Osim fudbalskih delatnosti, učestvovao sam preko 20 godona u političkim izborima u Bavarskoj. Nisam bio član nijedne partije, ali sa drugim poznatim ličnostima sam učestvovao u raznim kampanjama. Privatno sam upoznao političare Franca Jozefa Štrausa, Riharda Štiklera, Tea Vajgla... Slikao sam se čak i sa Otom Fon Habzburgom, naslednikom austrijskog cara koji je tada uzeo nemačko državljanstvo. Mala anegdota, vezana za taj događaj... Jednog dana posle utakmice Oto je trebalo da dođe kod mene kući i da uradimo fotografisanje, jer mu je bilo stalo da se slika sa mnom, pošto sam bio veoma popularan. Bila je nedelja, spavao sam malo duže, neko kuca na vrata. Kad oni došli na slikanje... Nekako se obučem, sav bunovan onako, dočekam ih... Odradimo to slikanje, ja ih ispratim, kad posle nekoliko dana stiže zahvalno pismo, potpisano lično od Ota fon Habzburga.
Petar Radenković žali što ga se Jugoslavija odrekla u vreme kada je bio aktivan kao golman.
- Bio sam disident, moji uspesi u Nemačkoj ovde se nisu pominjali. Verovatno je to bila neka direktiva, koja je došla iz Saveza, a prenela se na sve ostalo. Navijači i obični ljudi nisu imali dovoljno informacija šta se sa mnom dešavalo u Nemačkoj - zaključio je on.
Kurir sport / Ž.S. / A.R.
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
