SRBI, ZBOG POLITIKE VAM NIJE DOZVOLJENO DA BUDETE EVROPSKI PRVACI 1992. GODINE: Moćne reči predsednika FIFA Đanija Infantina na kongresu UEFA

Beograd je domaćin kongresa UEFA, a u "Sava centru" se nalazi veliki broj znamenitih ličnosti iz sveta fudbala. Jedan među njima je i Đani Infantino, predsednik FIFA.

- Prva tačka na koju ću se fokusirati je jedinstvo. Fudbal ujedinjuje ljude, nezavisno od rase, religije, zemlje, uverenja. I dok mislimo o Srbiji i svim ovim legendama, a da smo u fudbalskoj zemlji govori to što je predsednik FSS legendarni Dragan Džajić, selektor Piksi Stojković, još jedna ovdašnja legenda, vidim ovde i Dejana Savićevića i odmah se setim 1992. i zlatne generacije ovdašnjeg fudbala - rekao je Đani Infantino.

Te daleke 1992. godine fudbalska reprezentacija Jugoslavije sastavljena od igrača iz Srbije, Crne Gore i Makedonije otputovala je na Evropsko prvenstvo. Međutim, posle uvođenja sankcija našij zemlji vraćeni su kući. Umesto nas otišli su Danci koji su bili drugoplasirani u našoj kvalifikacionoj grupi, napravili iznenađenje i osvojili trofej. Zanimljivo Danska je igrala bez svog najboljeg fudbalera Mihaela Laudrupa koji je bojkotovao EURO.

Zanimljivo, Đani Infantino je u svom pozdravnom govoru tadašnji jugoslovenski tim nazivao srpskim. I ponovio je to više puta. Ne verujemo da je bilo slučajno, jer Đani Infantino je poznat kao obrazovan i temeljan čovek. Funkcioner koji tačno zna šta priča, ali i šta publika voli i želi da čuje. Tako je Italijan i poželeo povratak Rusima na veliku fudbalsku scenu, o čemu se priča unazad nekoliko nedelja.

- Srpski tim zbog politike nije mogao da učestvuje na Evropskom prvenstvu, a mogao je da ga osvoji. Čestitke naravno Dancima, ali moramo uvek da se trudimo da ujedinjujemo ljude. I zato, dok se vode razgovori o miru u Ukrajini nadam se da ćemo uskoro okrenuti stranu i vratiti Rusiju na fudbalsku mapu, jer bi to značilo da je sve rešeno - istakao je Infantino.

Da podsetimo one mlađe čitaoce, ali i one starije, kako je i na koji način tadašnja fudbalska reprezentacija Jugoslavije izborila i i u kom je sastavu otišla na Evropsko prvenstvo. Nacionalni tim bio je u kvalifikacijama prvi, ispred Danske, Severne Irske, Austrije i Farskih Ostrva. Jugoslavija je imala 14, a Danska 13 bodova. U gostima, Jugoslavija je pobedila Dansku golovima Mehmeda Baždarevića i Roberta Jarnija, rezultatom 2:0, dok je kod kuće od istog protivnika poražena rezultatom 1:2, gde je strelac za Plave bio Darko Pančev, a pobedu gostima u Beogradu doneo je dvostruki strelac Bent Kristensen.

Zbog ratnih sukoba u tadađnjoj Jugoslaviji i secesionističkih aspiracija rukovodstava Slovenije, Hrvatske i BiH, većina fudbalera iz tih republika odbila je, ili je ucenama sprečena da igra na Evropskom prvenstvu u Švedskoj. Većina, ali ne svi. Fudbalsku selekciju odbio je da vodi Ivica Osim koji je bio selektor kroz kvalifikacije, a njega je na mestu prvog trenera zamenio Ivan Čabrinović. Desilo se to tokom priprema u Firenci, kada se Ivica Osim zbog političkih pritisaka iz Sarajeva, u suzama oprostio od igrača i članova stručnog štaba. Zajedno sa njim, iz istih razloga, od bivšim kolegama ruku su stegli Mehmed Baždarević i Faruk Hadžibegić.

Reprezentacija je na EURO otišla sastavljena od igrača iz klubova Srbije, Crne Gore i Makedonije, u sastavu - Dragoje Leković (Crvena zvezda), Fahrudin Omerović (Partizan), Ilija Najdoski (Crvena zvezda), Siniša Mihajlović (Crvena zvezda), Slaviša Jokanović (Partizan), Branko Brnović (Partizan), Darko Milanič (Partizan), Vladimir Jugović (Crvena zvezda), Dragan Stojković (Marselj), Predrag Mijatović (Partizan), Dejan Savićević (Crvena zvezda), Gordan Petrić (Partizan), Duško Radinović (Crvena zvezda), Vujadin Stanojković (Partizan), Budimir Vujačić (Partizan), Slobodan Dubajić (Štutgart), Džoni Novak (Partizan), Dejan Petković (Radnički Niš), Slobodan Krčmarević (Partizan), Dragan Jakovljević (Antverpen), Darko Pančev (Crvena zvezda).