BEOGRAD - Kad bi sve pozitivne osobine mogle da stanu u jednu reč, onda bi ta reč bila Nataša.
Srpska košarkašica Nataša Kovačević, koja je oduševila naciju načinom na koji se izborila s ličnom tragedijom nakon amputacije leve noge, uoči novogodišnjih praznika posetila je redakciju Kurira! Ova hrabra devojka puna pozitivne energije pričala je o košarci, o tome kako vidi sebe u budućnosti, svojim novogodišnjim željama i planovima...♦ Kada i kako si počela da treniraš košarku?- Počela sam da treniram sa osam godina. Mama je bila košarkašica Crvene zvezde u vreme kad su bili prvaci Evrope i tako sam zavolela košarku. Mama je, doduše, želela da treniram odbojku jer je mislila da je to ženstvenije, ali sam znala da je košarka pravi izbor za mene. Mi smo sportska porodica, tata je trenirao rukomet, a moj stariji brat košarku.♦ Koja ti je najdraža utakmica u karijeri?- Utakmica na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj. Igrale smo protiv Holandije za treće mesto i osvojile smo bronzu.♦ Koliko ti nedostaje košarka?- Nedostaje mi mnogo, ali nikad ne gledam unazad i ne žalim za onim što je bilo, već razmišljam o novim lepim stvarima koje dolaze.♦ Da li posle rehabilitacije želiš da nastaviš da treniraš?- Želim, ali ne znam da li je to u potpunosti izvodljivo. Sve zavisi od toga kako će teći rehabilitacija. Videćemo, korak po korak.♦ Čija podrška ti je najviše značila posle tragedije?- Članova moje porodice. Bez njih ne bih bila to što jesam. Oni su zaslužni za moj stav prema životu. Takođe mi je značila i podrška svih ljudi. Ministar sporta Vanja Udovičić je takođe bio tu. Dočekao me je kad sam došla u Beograd i pored mnogih obaveza obilazio me je na svaka dva-tri dana.♦ Kako vidiš sebe u budućnosti, čime želiš da se baviš?- Još nisam odlučila. Studiram turizam na Singidunumu, volim da putujem i to mi je zanimljivo. Ali bih svakako želela da ostanem u sportu. To je moja prva ljubav i upravo zbog toga ću upisati i Fakultet za sport.♦ Da li imaš idola?- Iskreno, nemam. Ceo život roditelji su me vaspitavali tako da sama kreiram sebe i da sve što radim, radim na način koji je karakterističan za mene i drugačiji od ostalih.♦ A uzor u sportu?- Volim da pratim mušku košarku. Odmalena sam obožavala Predraga Stojakovića i sa deset godina sam imala priliku da ga upoznam. Malo je falilo da se onesvestim tada...♦ Za koga navijaš?- Ne navijam ni za koga. Volim i Partizan i Zvezdu. Igrala sam u oba kluba i imam lepe uspomene.♦ Kako ćeš provesti novogodišnje praznike?- Novu godinu provodim uvek s najbližim prijateljima, a za Božić ću, kao i svake godine, biti u krugu porodice.♦ Tvoja novogodišnja želja?- U 2014. godini želim da završim prvu godinu fakulteta, da počnem da trčim s novom protezom i vratim se košarci. Za početak rekreativno, a za dalje ćemo videti.♦ Šta bi volela da nađeš ispod jelke?- Nedavno sam dobila „plejstejšn“ i volela bih da ispod jelke nađem igricu NBA 2013. Inače, omiljena igrica mi je PES, volim Ronalda i igram s Realom. Redovno pobeđujem brata!♦ Tvoja poruka čitaocima Kurira.- Da uživaju u životu i iskoriste svaki dan. To je moj životni moto.
Beograd, pa ŠpanijaNIGDE KAO KOD KUĆE♦ Koju zemlju bi volela da posetiš?- Gajim veliku ljubav prema Španiji, španskom jeziku i kulturi. Volela bih da otputujem tamo na deset dana, ali kad je u pitanju život, želim da živim u Srbiji. Volim Beograd, tu sam rođena i mnogo sam vezana za ovaj grad. Nigde nije kao kod kuće.
