Predsednik Partizana Predrag Danilović, kaže da su povrede sastavni deo sporta, da ima maksimalno poverenje u trenera Vujoševića, koji radi u interesu košarkaša, da je posle svega jasno da su klubu potrebna pojačanja, ali da se ambicije ne menjaju. "Za sve u životu, pa i u ovom našem poslu, uprkos maksimalnom zalaganju, radu, potrebno je i koje zrnce sreće. U nekim periodima bitisanja kluba smo je imali, trenutno koji gram nedostaje. Ne mogu „dušebrižnicima“ da zabranim da prave razne teorije, ali mogu da im poručim da je kod nas sve pod kontrolom. Verovatno bih bio zadovoljniji i srećniji da smo mogli nešto da „preskočimo“... ", kaže Danilović.Poslednja povreda doskorašnjeg kapitena Dragana Milosavljevića prelila je čašu."Logično da gledamo da što pre dovedemo pojačanja, u najkraćem mogućem roku. Ipak, ne želim da licitiram sa brojem dana. A i znate da nikad nismo dovodili da bi nekog doveli. Da nismo u finansijskoj situaciji u kojoj jesmo, bilo bi drugačije, ovako... Na početku smo se opredelili za „malog“ Daloa, veliki talenat, ali on tek treba da počne da igra košarku".Nekadašnji proslavljeni reprezentativac ima spremno objašnjenje za potez trenera Vujoševića, koji je posle prvog poluvremena meča sa MZT-om reprezentativca Bogdana Bogdanovića ostavio u svlačionici."Nema nikakvog slučaja, takve stvari se dešavaju. Zar bi trebalo da tumačim odluku trenera Vujoševića? Nema potrebe. Uopšte ne sumnjam u postojanje razloga zašto je Bogdanovića, čiji potencijali su dobro poznati, a koga plus izuzetno voli, poslao put svlačionice.Nije to ni u kakvom ružnom smislu, takvi momenti mogu da se dogode na treningu, utakmicama, ko zna koliko puta. Ko se profesionalno bavio sportom, zna o čemu govorim. Nema potrebe da se digne tolika prašina. Tako se funkcioniše u svim ozbiljnim klubovima. Na kome je veća odgovornost, odnosno zasluga za sve ono što se (ne)uradi? Pa, na treneru. On bira igrače, on krvnički radi sa njima. Njegove se odluke ne dovode u pitanje, ako si ozbiljan. Ako bi drugačije razmišljao, iza nas ne bi bile sve ove godine uspeha."
Uprkos svemu, ciljevi se ne menjaju. "Naše ambicije su uvek iste, ne odričemo se plena („pobeda“), niti ćemo od toga bežati. Trudićemo se da budemo makasimalni, da damo sve od sebe... Ako se baš i desi da ne uradimo sve ono što smo planirali, čestitaćemo drugima i nastaviti našim, dobro znanim putem. Nije valjda pitanje života i smrti, ali nas i ne oslobađa obaveze i najviših ciljeva", zaključuje Predrag Danilović.
