Međunarodni košarkaški kamp „Aleksandar Nikolić” obeležava 40. rođendan i ponosno ističe da je do sada ugostio oko 40.000 dece i hiljadu stručnjaka.
Četrdesetu sezonu Kamp će otvoriti izložbom u galeriji „Ozon“ u Beogradu (Uzun Mirkova10). Otvaranje je 23. juna u 20 časova. Biće ovo prilika da se osnivači, učesnici i prijatelji kampa podsete prvih 40 godina njegovog rada.
"Bili smo alternativa srpskim razvojnim programima jer smo imali ideju i znali kako da je brzo realizujemo, uz marketinško znanje kako da dođemo do finansija. Posedovali smo stalnu posvećenost, ljubav i entuzijazam koji nismo naplaćivali. Novac nam je služio za ulaganje i uvek smo ga imali, jer cene lekcije iz košarke, moglo bi da se kaže da su za protekle četiri decenije tu prodefilovale barem četiri jake reprezentacije", kaže Bratislav Đorđević, uz Mikija Pavićevića rodonačelnik ideje o formiranju po nekim saznanjima najstarijeg košarkaškog kampa u Evropi.
Organizatori danas ponosno kažu: ukupno oko 40.000 dece i više od hiljadu trenera.
Na zlatiborskim terenima neke od svojih poslednjih časova držao je i profesor Aleksandar Nikolić čije ime danas nosi kamp (nekada se zvao„Junior“).
Među vrhunskim igračima koji su kao deca dolazili na kamp nalaze se i Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Dejan Bodiroga, Saša Obradović, Željko Rebrača, Zoran Sretenović, Miroslav Radošević, Igor Rakočević, Haris Brkić... Selektor naše ženske reprezentacije Marina Maljković je kao igrač takođe boravila ovde, a sada svoje trenersko znanje prenosi na nove generacije.
U ovoj svojevrsnoj akademiji košarke sa decom su radili i Bratislav Đorđević, Borivoje Cenić, Ranko Žeravica, Miodrag Sija Nikolić, Slobodan Piva Ivković, Borislav Reba Ćorković, Bora Dža ković, Božidar Maljković, Bogdan Tanjević, Svetislav Pešić, Željko Obradović, Duško Vujošević, Željko Lukajić, Marija Veger, Ratko Joksić, Džim Smitson, Pol Kertis, Zoran Sretenović, Aca Petrović, Velimir Gašić, Predrag Vučićević...
„Kamp je postao život svih tih ljudi, a sve smo postigli kroz igru. Program je takav da dete dobije informacije o svojim vrlinama i manama, da bi moglo da radi na tome cele sezone i da bi dogodine u isto vreme bilo bolje“, ističe Bratislav Đorđević i kaže da se i kroz ovaj kamp čvrsto držao svojih sportskih principa a to je da su igrači (deca) prvi i najvažniji faktor u sportu, zatim slede stručnjaci, pa mediji, onda sponzori (donatori, partneri...) i tek na kraju – funkcioneri.
U jednoj od prethodnih monografija kampa piše i ovo:
„Radikalno menjajući tradicionalnu praksu selekcije, pružali smo mogućnost svima da se bave sportom... Kod nas su mnogi početnici nagovestili da će biti asovi. Aleksandar Đorđević i Predrag Danilović, na primer. Na Zlatiboru su i mnogi treneri napravili početni korak ka evropskim i svetskim visinama, kao Božidar Maljković koji je bio i jedan od osnivača kampa, ili Željko Obradović koji je baš ovde nagoveštavao da će biti ono što je danas“.
Kamp se bavi i izdavaštvom (objavio više knjiga, priručnika i magazina), pomagao je mnogim drugim kampovima, a pored ostalog osnovao je i Prvi mini-basket pokret, 1980. godine, koji i danas traje. Te godine se odigrao i prvi minibasket meč, u Kumanovu, pred 5.000 gledalaca, između selekcija tog grada i Beograda.
„Kamp na Zlatiboru je bio svojevrsna stručna, stalna škola koja je preko svakodnevnih savetovanja usavršavala stručni kadar, ali i razvijao sisteme takmičenja, kao što su Mekdonaldsova i Tigrova liga“, naglašava Đorđević.
