Na današnji dan 1995. godine više od 100.000 Beograđana dočekalo je zlatnu košarkašku reprezentaciju Jugoslavije ispred balkona Skupštine grada.
Na istom mestu već više od dve decenije proslavljaju se najveći uspesi naših sportista, a sve je krenulo od generacije koja je u Atini zadivila svet i u spektakularnom finalu srušila Litvaniju u finalu Evropskog prvenstva.Jugoslavija je u hali "Marusi" u Atini slavila rezultatom 96:90, uz nezaboravnu igru Saše Đorđevića koji je postigao 41 poen. Naravno, velike zasluge za zlato imaju svi igrači.
Koliko je narodu u tadašnjoj Saveznoj republici Jugoslaviji značila zlatna medalja opisuje broj prisutnih te julske večeri u centru Beograda. Dejan Bodiroga, Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Vlade Divac, Saša Obradović, Zoran Sretenović, Žarko Paspalj, Miroslav Berić, Željko Rebrača, Zoran Savić, Dejan Tomašević i Dejan Koturović obradovali su narod u najtežim godinama u poslednjih pola veka.
Ostala su u uspomenama skandiranja "Sad si uz'o trofej, Paspalje" ili "Sale Nacionale". Predrag Saša Danilović ostao je upamćen po kucanju preko Arvidasa Sabonisa i prkosnom pogledu nakon toga.
Predvodnik slavlja bio je Dejan Tomašević, koji je u jednom trenutku poveo pesmu upućenu tadašnjem predsedniku Hrvatske Franji Tuđmanu: "Večeras je naše veče, večeras se Tuđman peče. Nek se peče i okreće, ko ga j**e, nije imao sreće", aludirajući na to što su hrvatski košarkaši napustili pobedničko postolje uoči dodele zlatnih medalja.
Žarko Paspalj bio je jedan od lidera ekipe.
"Neću da budem preskroman - bili smo fantastična generacija. Ta generacija je pod sankcijama doživela najteži udarac, jer nam je oduzeto mnogo medalja, a 1995. smo prvi put shvatili koliko je ljudima nedostajao uspeh kao taj što se desio u Atini. Imali smo nezaboravan doček, a balkon Skupštine postao je posle toga tradicionalni kult poštovanja svih sportskih uspeha", seća se popularni "Palja".
Sjajnu generaciju sa klupe je predvodio selektor Dušan Ivković, kome je sa klupe asistirao Željko Obradović.
"Tada je i zaživeo balkon. Doček je bio kao iz bajke, nezaboravan. To su bili verovatno najbolji igrači koje sam ikada trenirao. Bila mi je čast da radim sa takvom generacijom, bez ikakvih uslova".
Od tog 3. jula 1995. godine, mnogi sportisti su se peli na čuveni balkon. Već naredne godine slavljeno je srebro košarkaša na Olimpijskim igrama, bronza odbojkaša, kao i zlatna i bronzana medalja Aleksandre Ivošev u streljaštvu.
Košarkaši su "zakupili" balkon i u naredne dve godine, 1997. posle novog evropskog zlata i 1998. godine posle svetskog zlata u Atini. Te dve godine slavlje je premešteno kojih 100-nak metara dalje, ispred Narodne skupštine.Evropsko zlato košarkaša ponovo je pozdravljeno ispred balkona 2001. godine, isto kao i bronza rukometaša na Svetskom prvenstvu, a možda i najspektakularniji doček priređen je 2002. godine kada je naš tim osvojio usred Amerike titulu svetskog prvaka.
Godinu dana kasnije vaterpolisti kao evropski prvaci osetili su šta znači balkon, a to su ponovili i 2005. godine, ali kao svetski prvaci.
Odbojkašice su 2006. godine zaslužile balkon nakon bronze na Svetskom prvenstvu.
Najbolji svetski teniser Novak Đoković, po osvojenom prvom trofeju iz Masters serije u Majamiju bio je na balkonu, a već naredne godine dočekan je kao šampion Australije. Te godine je i Ani Ivanović priređen doček zbog osvajanja Rolan Garosa, kao i Miloradu Čaviću za srebro u disciplini 100 metara delfin na Olimpijskim igrama u Pekingu, posle čuvene trke sa Majklom Felpsom.
Čavić je i 2009. bio na balkonu, kao svetski šampion na 50 metara, a zajedno s njim bili su plivačica Nađa Higl, vaterpolo reprezentacija, ali i mlada košarkaška reprezentacija kao novi evropski prvak.
Nažalost, sušni period dočeka za košarkaše je trajao sve do 2009. godine, kada je jedna nova generacija, predvođena Dušanom Ivkovićem osvojila srebro na Evropskom prvenstvu. Bila je to prva medalja za samostalnu Srbiju.
Teniska reprezentacija Srbije osvojila je Dejvis kup 2010. godine i to je bio motiv za naklon Novaku Đokoviću, Nenadu Zimonjiću, Viktoru Troickom, Janku Tipsareviću i selektoru Bogdanu Obradoviću.
Novak Đoković je dočekan i 2011. godine, nakon osvajanja Vimbldona i zauzimanja prvog mesta na ATP listi. Te godine doček je organizovan i za odbojkaše i odbojkašice, evropske prvake.
Nakon istorijskog dana za srpski sport u kome su slavili Novak Đoković na Australijan openu, vaterpolisti na Evropskom prvenstvu, a rukometaši osvojili srebro na Evropskom prvenstvu, svi su dočekani na balkon. Iste 2012. godine dočekan je olimpijski tim Srbije, među kojima su bili i osvajači medalja Milica Mandić, Ivana Maksimović, Andrija Zlatić i vaterpolo reprezentacija.
Pred kraj 2013. godine priređen je doček za žensku rukometnu reprezentaciju, osvajača srebrne medalje na Svetskom prvenstvu.
Košarkaši su se peli i 2014. godine, posle srebra na Svetskom prvenstvu, a takođe i vaterpolisti nakon spektakularnog trijumfa na Evropskom prvenstvu. Peli su se i ženska streljačka reprezentacija, svetske prvakinje, kao i Davor Štefanek, svetski prvak u rvanju.
U 2015. godini prvo su se na balkon peli fudbaleri do 20 godina posle osvojenog Svetskog prvenstva, zatim i košarkašice i vaterpolisti, koji su se okitili zlatom na kontinentalnim prvenstvima.
Obeležene su i dve decenije od dočeka košarkaša iz Atine 3. jula 1995. godine.
