"Imali smo sastanak kome su prisustvovale sve zemlje kandidati za organizaciju, a i odvojene razgovore sa čelnicima FIBA. Upoznati smo sa oba predloga odnosno prednostima i manama oba modela organizacije, u slučaju da je domaćin jedna ili četiri države. Model sa četiri zemlje se pokazao dobro prošle godine na Evropskom prvenstvu, pa FIBA razmišlja u tom pravcu. Kao država, zainteresovani smo da ugostimo dve grupe i završnu fazu, ali je, pored zahtevnih finansija, potrebno da imamo i adekvatne uslove odnosno dve dvorane koje ispunjavaju zahteve FIBA", rekao je Tomašević.
Prema njegovim rečima za prvu fazu potrebna je dvorana sa najmanje 8.000 mesta, a za završnicu dvorana kapaciteta najmanje 16.000 mesta.
"Ovo je proces koji je tek počeo, a odluka o domaćinu ili domaćinima biće doneta u decembru 2017. godine na Bordu FIBA. Na nama je da uz pomoć države, koju imamo od samog starta, kao i grada, obezbedimo adekvatne uslove da dobijemo organizaciju Svetskog prvenstva 2023. godine", zaključio je Tomašević.
Potpredsednik KSS za marketing i finansije Andrija Kleut ocenio je da je uspešno završena prva faza za kandidaturu za Svetsko prvenstvo 2023.
"Sledeća faza traje do 18. januara 2017, do kada je potrebno popuniti određene upitnike koje dobijamo od FIBA. Na osnovu svega ddto je Srbija do sada uradila u organizaciji vrhunskih sportskih i košarkaških događaja očekujemo da budemo u užem krugu kandidata za organizaciju SP 2023", rekao je Kleut.
Pored Srbije, kandidaturu su podneli Argentina, Australija, Nemačka, Hong Kong, Izrael, Japan, Filipini, Poljska, Rusija i Turska.
