Postao je prvi Evropljanin, prvi neamerikanac i prvi Srbin koji je seo na klupu jednog NBA tima, Finiks Sansa, već posrnulog NBA ligaša koji je u sezoni na izmaku bio ubedljivo najlošiji tim Zapadne konferencije. U prevodu na srpski, klub iz pustinje u Arizoni je angažovao ovog Beograđanina da ne dozvoli da u Finiksu "zađe košarkaško sunce".
Koliko je Kokoškov spreman da učini da Sansi budu kao Feniks koji niče iz pepela, videće se veoma brzo.
- Nalazimo se u polufinalu Zapada sa Hjustonom i moj dogovor sa Sansima je došao usred obaveza koje imam sa Jutom. Ovde sam i dalje pomoćni trener i potpuno sam posvećen obavezama u klubu. Dogovor je da odmah po završetku ove serije, treći dan po povratku kući budem u novom klubu i počnem da radim - otkriva Kokoškov za "Novosti" prve detalje dogovora koji je postignut sinoć u Hjustonu, da ga ne bi "preoteli" Njujork Niksi, koji su već nedeljama slali primamljive predloge o saradnji.
Ipak, kod Kokoškova je poenta vratiti se na početke njegove karijere, koja je igrački bila grubo prekinuta zbog teške povrede zadobijene na odsluženju vojnog roka. Od 1992. do 1996. je radio sa mlađim kategorijama igrača OKK Beograda i rastao uz svog prvog učitelja Borivoja Cenića.
- Mnogo sam srećan zbog Igora... Vest iz Amerike sam primio sa posebnim ushićenjem. Znate li vi šta to znači. Prvi neamerički trener koji će biti "hed kouč" jednog NBA tima. I to baš naš Igor. Ubeđen sam da će napraviti uspeh. Zato što je neviđeno vredan, zato što neizmerno voli svoj posao, zato što mu je posvećen 24 sata dnevno i zato što ima kućno vaspitanje koje se danas retko sreće i u Srbiji i u Americi - rekao je bukvalno u jednom dahu 88-godišnji Bora Cenić, za "Novosti", dok je čitao kompletnu vest iz Amerike.
Igorov prvi učitelj je rekao još nešto što savršeno opisuje trenerski DNK novog trenera Finiks Sansa.
- Gledajte, dolazi leto i pauza u NBA ligi. Ali vrlo dobro znam da Kokoškov neće uzeti nijedan slobodan dan. Ima mlad tim, praviće novi stručni štab i birati nove igrače iz kojih će da izvuče apsolutni maksimum. I reći ću vam potpuno otvoreno: kada pričam o maloj grupi najboljih srpskih košarkaških trenera, Igora Kokoškova, bez imalo predrasuda, stavljam odmah iza Željka Obradovića - više je nego upečatljiv Bora Cenić.
Dobra vest stigla je brzinom Tesline munje iz Amerike. Igor Kokoškov je na prelepoj ceremoniji 18. juna 2010. i to baš u Finiksu dobio američko državljanstvo i pasoš, a još tada su Amerikanci shvatili da imaju vrhunskog trenera u svom dvorištu. To su Slovenci znali pre dve godine, pa su angažovali stručnjaka koji im je prošlog leta u finalu sa njegovom Srbijom doneo zlatnu medalju na Prvenstvu Evrope. Kakav je Igor trener znao je i Željko Obradović kojem je Kokoškov bio pomoćnik u reprezentaciji SCG koja je više zbog svojih hirova, nego nečeg drugog, doživela debakl kod kuće 2005.
- Igore, znam da ne mogu u ovom trenutku da budem srećniji od tebe. Želim ti sreću na klupi Finiksa - bila je prva poruka američkog mentora Kvina Snajdera, sada prvog trenera Jute, koji je klinca Kokoškova dočekao 1999. na Univerzitetu Mizuri.
Sve što je rečeno u danu kada je Igor Kokoškov ušao u istoriju NBA lige kao prvi Evropljanin na klupi jednog tima, ipak nije ništa u odnosu na onu što su mu pokojni roditelji, otac Stefan i majka Milica davno uramili na ulazu u spavaću sobu u beogradskom naselju Kumodraž. Bila je to jasno ispisana poruka ćirilicom: "Tiha voda breg roni!".
kurir.rs / kurir sport
foto: fiba.com
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR SPORT : Evo sa kojim igračima Zvezda trenutno pregovara
