"Jedino što zameram Trinkijeriju je što čim izgubi, hoće da dovede novog igrača i to stranca. Daleko od toga da sam ja neki rasista, ali moja strategija u Partizanu bili su domaći igrači i njihov razvoj“, rekao je Vujošević gostujući u emisiji "Crno-beli svet".
Nije da u Vujoševićevo vreme nije bilo stranaca u Humskoj. Ipak, on ukazuje na razlike.
"Ja sam domaćim igračima smatrao i Bertansa i Vestermana, svakog ko je sa 17-18 godina došao u ovu ‘dolinu gladi’, u Partizan da uči košarku i da ne prima pare. Svaka budala može da uništi igrača, nekog Zagorca, Marinkovića. Treba uraditi sve što je moguće da se izvuku i da se s njima napravi rezultat, pa ako su baš tolike budale da nemaju kapacitet da to isprate, onda smatram opravdanim da se ide ka nekim drugim rešenjima".
Vujošević je osvrnuo i na 1991. godinu kada je bio trener Crvene zvezde.
"Bila su drugačija vremena. Tada sam se iz Španije vratio u Partizan. Malo je falilo da crno-beli ispadnu iz lige te godine. Da ne pominjem ko je vodio tim tada, jer je u pitanju moj prijatelj. Kada sam se vratio, postavljen je cilj da uđemo među četiri, a ušli smo i u finale plej-ofa. Posle toga oni su imali konflikt sa jednim od glavnih igrača, gde nisam naišao na saradnju kluba da to bude rešeno na najbolji mogući način. Tada su mi rekli da bi bilo moralno da ponudim ostavku. Ponudio sam je, oni su prihvatili, a kasnije su opravdali tu smenu jer su postali prvaci Evrope. Međutim, ja im nisam baš oprostio, nisu ispoštovali dogovor, neke materijalne obaveze koje su imali. Na poziv Zvezde, otišao sam tamo vrlo rado, iz želje da se na neki način osvetim. Igrali smo finale plej-ofa, izgubili od Partizana, ali je ta ekipa posle dva puta bila prvak one krnje Jugoslavije", rekao je Vujošević.
NE PROPUSTITE
(Kurir.rs/Kurir sport)
