Kada u košarkaškom svetu kažete "profesor", svi pomisle na proslavljenog košarkaškog stručnjaka koji je postavio temelje naše košarke.
Legendarni Aleksandar Nikolić rođen je 28. oktobra 1924. u Sarajevu, ali se još kao dete sa porodicom preselio u Beograd.
Nikolić je veliki značaj pridavao obrazovanju. Studirao je parvo i medicinu, a bio je i predavač na Fakultetu za fizičku kulturu gde je i dobio nadimak Profesor.
Nikolić je bio izuzetno uspešan i kao igrač. Nastupao je za Partizan, Crvenu zvezdu, OKK Beograd i Železničar iz Čačka. Odigrao je i 11 utakmica za reprezentaciju Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Imao je 27 godina kada je odlučio da prekine igračku karijeru.
Odmah se prihvatio trenerskog posla u reprezentaciji Jugoslavije. Naša košarkaška reprezentacija tada je bila sasvim prosečna u Evropi. Do njegovog dolaska na klupu naš nacionalni tim nije beležio značajnije rezultate.
Profesor je 12 godina bio na klupi reprezentacije (1951-1963). Na Evropskom prvenstvu u Beogradu 1961. godine osvojena je istorijska srebrna medalja. U finalu koje je odigrano na beogradskom Sajmištu, naš tim je poražen od moćnog Sovjetskog Saveza. Drugo mesto je proslavljeno kao da je osvojena šampionska titula, jer to je bio nezapamćen uspeh.
Dve godine kasnije na Svetskom prvenstvu u Brazilu, reprezentacija je osvojila bronzanu medalju. Iste godine na Evropskom prvenstvu u Poljskoj je osvojena bronzana medalja, a neposredno pre Nikolićevog odlaska sa kormila ponovo je osvojena srebrna medalja na Evropskom prvenstvu, bilo je to u Moskvi 1965. godine. Posle prvenstva u Moskvi, Nikolić je kormilo reprezentacije predao dugogodišnjem asistentu, Ranku Žeravici.
Posle 14 godina Nikolić se ponovo vratio na čelo reprezentacije. Vodio je naš tim do zlata na Evropskom šampionatu 1977. godine u Lijeću i Svetskom prvensvu 1978. godine u Manili. Nakon neverovatnog uspeha koji je napravio taj tim, odlučio je da se definitivno povuče sa mesta selektora.
Međutim, iako je napustio reprezentaciju, nikada nije prestao da pomaže kolegama. Nastavio je da nesebično pomaže jugoslovensku košarku.
Profesor nije nizao uspehe samo u reprezentaciji. Beležio je fantastične rezultate i u klupskoj košarci. Veliki uspeh postigao je sa italijanskim Injisom iz Varezea. Početkom 70-ih godina osvojio je sa Italijanima sve što se moglo osvojiti: prvenstvo Italije, Kup, tri titule prvaka Evrope i dva trofeja nezvaničnog klupskog šampiona sveta. U Italiji je dobio i novi nadimak, zvali su ga "kaznena ekspedicija".
Profesor nosi veliku zaslugu za uspeh koji je mladi tim Partizana napravio 1992. godine, kada se u Istanbulu popeo na krov Evrope. Bio je tada stručni savetnik u klubu. Svojim dragocenim savetima pomagao je Željku Obradoviću koji je tada tek počinjao svoju trenersku krijeru.
"Profesor Nikolić nije bio samo trener u košarci, već i u životu. Vrlo dobro se sećam. Posle evropskog šampionata, prišao mi je i rekao: ‘Nadam se da ćeš biti još uspešniji'. Bio sam iznenađen i u sebi sam pomislio: ‘Šta on to priča, šta može biti veći uspeh od ovoga?' Profesor Nikolić je bio takav čovek, vrlo jasno je video budućnost. Bio je korak ispred svih", rekao je u jednom intervjuu Obradović.
Nikolić je uvek bio spreman da priskoči u pomoć, da ohrabri, da dođe u svaku sredinu gde se igra košarka i sa sobom donese nešto novo. Ulivao je veliko samopouzdanje kako igračima tako i mladim trenerima, koji su mogli da se oslone na njega u svakom trenutku, da računaju na njegovu stručnu pomoć kao da je on taj koji vodi ekipu. Na košarkaške terene doneo je nova rešenja i nove taktike, što je uz studiozne pripreme i fantastično poznavanje igre dovelo do stvaranja jugoslovenske košarkaške škole.
Njegovi učenici bili su Željko Obradović, Božidar Maljković, Bogdan Tanjević, Etore Mesina...
O profesoru Aleksandru Nikoliću najbolje govore reči legendarnog trenera Božidara Maljkovića koji je jednom prilikom rekao: "Košarka je njegov testament".
Kao trener Nikolić je imao odnos pobeda i poraza 357:200 na klupskom nivou i 101:39 na reprezentativnom nivou.
U Košarkašku Kuću slavnih u Springfildu primljen je 1998. godine, a posthumno je postao stanovnik i Kuće slavnih FIBA 2007. godine. FIBA mu je 1995. godine dodelila i Orden časti.
Nikolić je preminuo 2000. godine u Beogradu, a sećanje na njega živeće sve dok lopta pada na parket.
Nikolić je bio Dražin vojnik
Profesor Aleksandar Nikolić tokom Drugog svetskog rata bio član štaba 501. Jugoslovenske ravnogorske omladine (JURAO).
"Njegov pseudonim je bio Saša Bundeva. Moguće je da je između njega i komunističke vlasti bio dogovor da ga ne diraju, da ga puste da se bavi košarkom – svi znamo kako je to radio – a da on, zauzvrat, ne govori o učešću u Ravnogorskoj omladini. Po završetku rata, Aleksandar Nikolić imao je 21 godinu. Mobilisan je, kaže naš sagovornik, u vojsku i izbegao je komunistički pogrom. Košarka je tada, trebalo bi znati, bila sport isključivo gradske omladine, a Nikolić je završio u KK Partizan te 1946. godine", otkrio je u jednom intervjuu Boško Gojić, poznavalac istorije Ravnogorskog pokreta.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
