Ako je po onoj „Kakav igrač, takva rakija“, prepečenica koju proizvodi nekadašnji košarkaš Nenad Krstić je najbolja u Evropi!
Jer Krle je bio takav i na terenu. Uvek u vrhu. Kraljevčanin koji je obeležio jednu epohu evropskog i svetskog basketa sada ima novu pasiju. Loptu skoro da ne pipa, ali je zato u pečenju rakije do grla. Doduše, reč „pečenje“ nije najadekvatnija, ovde se radi o modernoj, vrhunskoj destileriji u selu Ratina pored Krstićevog rodnog Kraljeva. A kraljevački kraj, dileme nema, najpoznatiji je po rakiji i kajmaku.
- Istina, po tome smo poznati - uz osmeh počinje razgovor za Kurir čovek koji je Srbiji doneo svetsko i evropsko srebro.
Posle košarke nije bilo teško odlučiti se za nov poziv?
- Povreda koju sam zadobio na neki način je pomogla da prelomim u vezi s krajem karijere. Razmišljao sam čime bih se bavio posle košarke, uvek mi je na umu bila zemlja, neki voćnjak. Onda se rodila ideja o destileriji. Smatram da je to srpski brend, a kako je baš centralna Srbija poznata po vrhunskoj rakiji, verujem da sam povukao pravi potez. Igrajući u inostranstvu, stalno sam slušao reč šljivovica, dakle, popularna je svuda. Nisam po svaku cenu hteo neku priču sa enormnim dobicima, već više avangardnu.
Ipak, nije bilo lako stvoriti sve ovo, pošto je, kako si sam rekao, na tom mestu bila samo livada.
- Zato me cela priča još više ispunjava. Počeo sam praktično od nule, namučio se prilično. Drago mi je što sam učestvovao u projektu objekta, što sam aktivan u tehnologiji, proizvodnji. Lepo je kad u gotovom proizvodu vidiš svoj rad i trud, a to ljudi cene.
Da li si i degustator?
- Jesam (smeh). Ali nisam glavni, tu su i tehnolozi, oni imaju glavnu reč. Naravno, degustatori su i neki prijatelji. Mnogo mi znači kad oni iskreno daju svoj sud o kvalitetu.
A među degustatorima su Teodosić i Bjelica?
- Probali su je, naravno, i zadovoljni su. Mada, to je bilo dok nije bila flaširana. Očekujem da dođu uskoro, ali ne očekujem da će promeniti mišljenje.
Kontrola kvaliteta je baš rigorozna.
- Jeste, vodimo računa o svim segmentima. Ono što je najvažnije jeste to da se radi o potpuno prirodnoj rakiji, bez ikakvih aditiva, boje, šećera. Ne bih mogao da se bavim ovim poslom da nije sve tako, trudim se da sve bude vrhunski, domaćinski.
Naziv „troglav“ tvoja rakija je dobila po obližnjem brdu?
- Tako je. Hteo sam da joj dam neki lokalni pečat. Najcenjenija je, naravno, rakija od šljive, ali u ponudi imamo i onu od maline, kajsije... Nećemo se tu zadržati, pošto od jeseni planiramo proizvodnju dunje, kruške i jabuke.
Igrao si u Americi i Rusiji. Da ti neko ponudi vrhunski viski, votku ili rakiju, šta bi odabrao?
- Pa našu rakiju, naravno. Mislim da retko koje piće može da se takmiči s njom. Mada, da se ne pomisli da pijem ne znam koliko, uglavnom čašicu-dve s društvom.
Za kraj, ako naši osvoje medalju na Mundobasketu u Kini, da li si spreman da proslaviš s njima uz čašicu tvoje rakije?
- Kako da ne (smeh)! Ako su oni raspoloženi, ja sam uvek tu. Samo nek donesu medalju.
Mundobasket
MOŽEMO I SA AMERIMA
Svetsko prvenstvo je još jedan veliki izazov, šta možemo da uradimo u Kini?
- Prvi put posle dugog niza godina imaćemo tim koji je u najužem krugu favorita. S Jokićem i još nekim igračima koji ranije nisu bili u timu možemo čak da budemo konkurentni Amerikancima. Ipak, to je turnirsko takmičenje i svašta može da se desi, ali po imenima, imamo tim za medalju.
Kurir Sport/Predrag Gajić/Foto: Privatna Arthiva
NE PROPUSTITE
