Željko se pre nekoliko danas sa svojim Fenerom plasirao na fajnal for pošto je u četiri meča uspeo da elimiše ekipu Žalgirisa koju sa klupe predvodi njegov bivši igrač i učenik Šarunas Jeskivičius.
Bila je 1991, klub u nekoj vrsti prestrojavanja, završio se drugi mandat Duška Vujoševića, tražilo se rešenje i malo ko je mogao da pretpostavi da će Dragan Kićanović i Zoran Moka Slavnić predložiti tadašnjeg plejmejkera da u 31. godini izuje patike, obuje cipele i sa terena preseli se na klupu.
„Ako vas pozovu dve takve legende, to je prilika kakva se retko ukazuje.
Životna šansa. Niko u to vreme nije verovao da sam pravo rešenje, verujte mi. Niko osim ljudi u Partizanu“, prisetio se Žocu razgovoru za Eurohups, u intervjuu koji je vodio njegov nekadašnji igrač iz Reala, Džo Arlaukas.
Šta se sve posle toga desilo ostalo je istorija. Devet titula prvaka starog kontineta, 44 pehara na klupskom i reprezentativnom nivou. Sve pohvale Obradović šalje upravama bivših klubova, ali najveću zahvalnost za uspehe iskusni stručnjak duguje svojoj porodici.
„Uvek sam govorio da mi je otac najbolji prijatelj kojeg sam imao u životu. Razumeo je sve što sam radio. Najvažnija stvar koju me je naučio je da moram da poštujem druge, ako želim da oni poštuju mene. To mi je uvek na pameti“.
Čačanin je istakao da mu je najlepše bilo na klupi Panatinaikosa gde je sarađibvao sa braćom Janakopulos sa kojima je osvoji čak 25 trofeja i
„PAO je poseban klub, ljudi su specijalni. Ophodili su se prema meni kao prema sinu. Pokazali su mi šta je ljuba, vole Panatinaikos kao ludi“.
Po fanatizmu bi, možda, mogli na crtu da mu stanu zaljubljenici u Fenerbahče, sa kojim je osvojo deset pehara. Planira još, pošto je bez većih problema izborio plasman na Fajnal four u Vitoriji.
„Ako želite da budete superiorni, svi moraju da žele isto. Tako je u Feneru. Klub mora da bude zdrav iznutra. Kod nas je tako“, uverava Željko Obradović.
Kurir sport
Foto: Dado Đilas
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
