Šansa je iščezla sa Teodosićevim promašajem koji je upao u ruke Džoša Čildresa.
Od te poslednje sekunde 40. minuta polufinala Evrolige protiv Olimpijakosa Marić kreće razgovor. Devet godina kasnije.
– Pređe se preko svega i svačega u životu, pa i preko toga – kaže penzionisani centar. – Da li mi je i dalje žao? Jeste! Sada možda i više, ali gura se napred. Srećom, imamo mnogo lepih stvari kojih možemo da se setimo iz te sezone. Bilo je sjajno u svakom smislu – domaće prvenstvo, ABA liga i Evroliga, ne smemo da se žalimo.
Kako da se neko žali posle Kecmanove trojke u Zagrebu?
– Pa da. Stalno čujem kako nam se možda vratilo na fajnal-foru Evrolige za ono što smo uradili protiv Cibone. Na jednu loptu. Siguran sam da je 99 odsto dvorane, svih koji su gledali utakmicu i samih igrača mislilo da je sve gotovo. Pa ja sam krenuo da pružam ruku i… Odjednom – pljus! Ubaci čovek trojku.
Fantastičnu sezonu, individualno i Partizana, Aleks Marić je naplatio u Panatinaikosu, osvojivši titulu prvaka Evrolige. Potom je sa Lokomotivom osvojio i Evrokup.
– Svima je ta sezona bila odskočna daska, igračima i klubu.
Dule Kecman je u Partizanu, Petar Božić u Razvojnoj ligi, Aleks Marić u trenerskom poslu takođe…
– A Veseli opet na fajnal-foru – nasmejao se Marić. – Imao sam priliku da sarađujem sa velikim stručnjakom, Duletom Vujoševićem, na šta se nadovezao rad sa Željkom Obradovićem. Neke stvari koje su mi govorili nisam razumeo tada, tek kada sam se povukao iz košarke shvatiš. Kada se emocije slegnu, sve bude čisto.
Godine 2010. planirano je da Srbija iskoristi Marićeve korene i pozove ga u reprezentaciju.
Da li će aktuelni šampion Golden Stejt „oduvati“ Toronto, baš kao Portland u finalu Zapada? Kvota da će Kari i saigrači slaviti sa 4:0 u seriji je 6,50. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za specijal posvećen NBA finalu.
– Nisam ja jači od zakona. Bila je iskrena želja, ali nije se desilo. Mada meni je Australija u jednom smislu dala mnogo, skoro sve u životu. Tu se neću žaliti, zahvalan sam i njima, ali i Partizanu – pre svega Duletu – kao i navijačima.
Kada je dolazio u Partizan iz Španije imao je samo jednu ideju:
– Što više naučiti od Vujoševića. A o fajnal-foru i svemu što se dešavalo nije bilo smisla ni razmišljati.
Američki student morao je da sanja i o NBA ligi.
– Kao i svaki klinac, to je normalno. Ali ne kukam za NBA, više sam nego zadovoljan mojom karijerom, na svim ti ljudima koji su doprineli mom razvijanju kao igrača i čoveka.
Australija je 2003. napravila spektakularan uspeh osvojivši zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu za igrače do 19 godina. U tom timu centarski tandem činili su Marić i Endrju Bogut.
– Svi stručnjaci kažu da je ta generacija započela evoluciju košarke u Australiji. Od tog uspeha, sve je počelo da se podiže na ozbiljan nivo. Sada ljudi odlaze radije u našu australijsku ligu nego u neke zemlje Evrope. Pre desetak godina je to bilo nezamislivo.
Leri Kestelman, prvi čovek lige, jedan je od najzaslužnijih za skoriji bum profesionalnog takmičenja u zemlji kengura.
– On je fanatik. Čovek koji voli da uspe u poslu. Mnogo ulaže i želi da sve podigne na svetski nivo.
Koliko može da se prati, vlasnici četiri-pet klubova su velika imena.
– Sada su to ozbiljni budžeti i veći ugovori. U poslednje četiri godine svake sezone se obara rekord u poseti, imaš desetak hiljada gledalaca, tu idu jaka TV prava, novi sponzori… Ide sve to.
Marić s ponosom može da kaže da zlatni tim iz Soluna 2003. nije okrenuo leđa magičnom sportu. Mnogi klinci dolaze u Australiju/Novi Zeland da uče.
– Momci iz moje generacije to guraju u boljem pravcu, držimo se zajedno.
Jedan od zlatnih Kengura je i Stiven Marković, bivši igrač Crvene zvezde.
– Čujemo se, u Australiji je. Povukao se, nije u košarci.
Marić i Marković su otvorili srpska vrata drugim Australijancima.
– Posle mene je u Partizan odmah došao Nejt Džavaji. Bili su tu Vortington,
Đerić, Bolden, Vilson, Lendejl… I sada preporučujem igrače, ali češće trenerima i skautima sa koledža, pitaju me da li imam nekoga. Dobro je to.
Marić radi sa mladima, sa srednjoškolcima.
– Potpuno sam zadovoljan. Lepo je kada možeš da podeliš znanje i utičeš na nekoga kako bi napredovao u životu kao osoba i kao košarkaš.
Australija na Svetsko prvenstvo u Kini odlazi prepuna NBA asova i sa velikim ambicijama.
– Mnogo se očekuje. Pre nekoliko godina je mogla samo da se sanja medalja. Sada se ona s pravom očekuje.
Na Olimpijskim igrama u Riju Marić je bio deo delegacije, ali nije igrao za Bumerse. Stajao je mirno i pevao za srpsku i australijsku himnu pre polufinala u kojem su Orlovi pregazili Kengure. Ipak, mnogo mu je teže pao poraz u meču za treće mesto od Španije.
– To je bio teško. Siguran sam da to nije bio faul – setio se Marić bolnog trenutka. – I da jeste, ne svira se u poslednjoj sekundi.
Meč sa Srbijom nikoga nije toliko boleo. Tako je valjda kada izgubiš od očigledno boljeg tima.
Svake godine, Aleks se vraća tamo gde su mu koreni. Malo Beograd, malo Dalmacija.
– Imam drage ljude ovde iz vremena kada sam igrao u Partizanu. Meni je najlepše u karijeri bilo ovde. Australija i Srbija su mnogo lepe zemlje, različitih energija. Nastaviću ovako dokle mogu.
Što se sadašnjeg Partizana tiče…
– Trinkijeri je preuzeo ekipu, ovo je sada njegov tim. Do sada je obavio sjajan posao, ali mislim da će biti još bolje kada sledeće godine bude u prilici da dovede njegove igrače koji skroz odgovaraju njegovom stilu, njegovom redu. Napokon, posle nekoliko godina, Partizan je od uprave, preko stručnog štaba, do ekipe u dobrom smeru.
Kurir sport / Basketball sphere
NE PROPUSTITE
