Predrag Saša Danilović rođen je 26. februara 1970. u Sarajevu. Danilović je sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio četiri evropska prvenstva i srebrnu medalju na Olimpijskim igrama. Proglašen je za evropskog igrača godine 1995. i najboljeg igrača italijanskog prvenstva 1998.
Danilović je košarkom počeo da se bavi u Košarkaškom klubu Bosna. Nezadovoljan statusom, prelazi u Partizan, koji je u to vreme trenirao Duško Vujošević. Međutim, pošto nije dobio ispisnicu od bivšeg kluba, godinu dana nije mogao da igra za Partizan.
U leto 1987. je upisao srednju školu u američkom gradiću Nešvil u državi Tenesi. Tamo je proveo sedam meseci, a onda se vratio u Jugoslaviju. Za Partizan je debitovao 1989. i sa njim osvojio Kup Jugoslavije pobedom nad splitskom Jugoplastikom i Kup Radivoja Koraća pobedom u finalu protiv italijanskog Kantua.
Posle samo jedne sezone u prvom timu, ondašnji selektor Dušan Ivković ga je pozvao reprezentaciju za Evropsko prvenstvo 1989. u Zagrebu, na kom je Jugoslavija lako došla do zlatne medalje. Zbog povrede je propustio Svetsko prvenstvo 1990. u Argentini, ali je na Evropskom prvenstvu 1991. u Rimu osvojio svoje drugo zlato.
Sledeće sezone, tim Partizana, čiji je prosek godina bio 21,7 godina, predvođen Sašom Đorđevićem i Predragom Danilovićem i doskorašnjim kapitenom Željkom Obradovićem na mestu trenera, je osvojio Kup evropskih šampiona pobedom na Huventudom 71:70, iako je Partizan zbog rata u bivšoj Jugoslaviji, samo četvrtfinalnu utakmicu protiv Knora odigrao pred svojim navijačima.
Danilović je proglašen za najboljeg igrača fajnal-fora. Iste godine je osvojena dupla kruna u domaćem prvenstvu. Golden Stejt Voriorsi su ga izabrali kao 43. pika na draftu 1992. godine.
Danilović je u sezoni 1992/1993 za 1,7 miliona dolara na dve godine prešao Knor, a posle je produžio ugovor na još jednu sezonu za milion dolara. Za ove tri godine je osvojio tri prvenstva Italije.
Sa reprezetnacijom je osvojio Evropsko prvenstvo 1995. u Atini pobedom nad Litvanijom 96:90, nakon tri godine odsustvovanja sa međunarodne scene zbog sankcija. FIBA ga je 1995. proglasila za najboljeg košarkaša Evrope.
Na kraju sezone 1994/1995 Danilović je prešao u Majami, koji su u trejdu sa Golden Stejtom dobili prava na Danilovića. U prvoj sezoni je odigrao 19 utakmica, a u drugoj 43 za Majami i 13 za Dalas. U dresu Majamija je postigao lični rekord u NBA od 30 poena 9. decembra 1995, a na utakmici protiv Njujork Niksa u Medison Skver Gardenu 3. decembra 1996. je šutirao za tri poena sedam od sedam. Za dve sezone u ligi je postizao 12,8 poena po utakmici.
Između dve sezone u NBA je sa reprezentacijom osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti, a 1997. je osvojio zlato na Evropskom prvenstvu 1997. u Barseloni.
Za sledeću sezonu se vratio u Kinder sa kojim je 1998. osvojio prvenstvo Italije i Evroligu. Zbog hirurškog zahvata na zglobu je propustio Svetsko prvenstvo 1998. u Atini. Avgusta iste godine je imenovan za jugoslovenskog ambasadora dobre volje.
Sledeće sezone Danilović i Kinder su stigli do finala Evrolige, gde su izgubili od litvanskog Žalgirisa. Te sezone je osvojen Kup Italije, a sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1999. u Francuskoj.
Danilović je 2000. godine je bio kapiten reprezentacije Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Sidneju sa kojom je stigao do 6. mesta. Na kraju sezone, Danilović je prestao aktivno da se bavi košarkom.
Ozvaničenje odluke Predraga Danilovića, da prestaje da se aktivno bavi sportom i da se vraća u Beograd, gde će biti potpredsednik košarkaškog kluba Partizan, izazvalo je pravi šok na italijanskoj sportskoj sceni.
Vest je lično saopštio Danilović na svečanom predstavljanju Kindera u narednoj košarkaškoj sezoni 2000/2001.
"Kada se osteti umor od treninga i obuvanja patika svakog dana i kada ti igra više ne predstavlja zabavu, vreme je da se prestane i da odeš. Zahvaljujem svim navijačima, ali ni mi nismo bili loši", bile su oproštajne Danilovićeve reči od verne italijanske publike.
O novoj sportskoj ulozi, mestu predsednika Partizana Danilović govori iskreno, otkrivajući: "To je moj san otkad sam bio dete".
"Nikada neću biti trener, imajući u vidu moj karakter, dosta je što sam bio igrač," objašnjava Danilović.
Po završetku igračke karijere, zajedno sa Vladem Divcem postaje član najužeg rukovodstva Partizana, a njih dvojica se sa te funkcije povlače 5. avgusta 2004. godine i odluku obrazlažu sledećim saopštenjem.
Dosadašnji čelnici Partizana i njegovi bivši košarkaši Vlade Divac i Predrag Danilović povukli su se sa svih funkcija u tom košarkaškom klubu, nezadovoljni stanjem u sprsko-crnogorskoj košarci i "raznoraznim pritiscima" kojima su bili izloženi u četvorogodišnjem rukovodjenju klubom.
"Žao mi je što smo došli u ovu situaciju, ali danas smo odlučili da se povučemo sa pozicija predsednika kluba i generalnog menadžera. Žao nam je, jer mi volimo klub, ali više ne možemo da trpimo sve te pritiske", rekao je Divac na konferenciji za novinare na stadionu FK Partizan.
Pre konferencije za medije, podeljeno je saopštenje Divca i Danilovića u kojem su naveli da su se na povlačenje odlučili zbog "sveukupnog stanja" u srpsko-crnogorskoj košarci, kao i ekonomskim razlozima i nepostojanju zakona o sportu koji bi regulisao vlasničku transformaciju klubova i finansijske tokove.
Kao neposredan povod za odluku o povlačenju, Divac i Danilović su naveli slučaj košarkaša Luke Bogdanovića oko kojeg traje spor da li je igrač Partizana ili Crvene zvezde.
Partizan je u ovom prelaznom roku doveo Bogdanovića iz Zvezde, nakon čega je Zvezda osporila validnost ugovora Partizana i košarkaša, a Registraciona komisija Košarkaškog saveza Srbije je navela da je Bogdanović igrač Zvezde. Trenutno je taj slučaj na Predsedništvu Košarkaškog saveza Srbije.
"U tom slučaju se pokazalo da u našoj košarci vlada pravo jačeg, ali van terena", rekao je Divac i dodao da ga više "ne zanima" kakav će biti ishod tog slučaja.
Divac i Danilović došli su u Partizan pre četiri godine i ulagali su svoja finansijska sredstva u klub. Pod njihovim vođstvom Partizan je osvojio tri titule šampiona države i jedan nacionalni kup.
"Uvek sam govorio da je Partizan naš skup hobi. Niko nas nije terao pre četiri godine da dodjemo u Partizan i ulažemo svoje pare. Ne tražimo te pare sada nazad. Znali smo da nema zakona, da društvo nije pravno uredjeno. Ipak, postoje granice, a ovo su te granice. Tri godine traje borba Divca i mene sa ljudima koji nas optužuju da Partizan kupuje sudije, da pobedjuje nepošteno...Smučilo mi se sve", rekao je Danilović.
Divac je na to dodao da je posle četiri godine shvatio da je u Srbiji i Crnoj Gori teško voditi klub na "čist način".
"Mi smo pokušali da idemo čistim putem, bez zavisnosti od nekih sumnjivih lica i sumnjivih para. Za funkcionisanje kluba u jednoj sezoni klubu je bilo potrebno oko dva miliona evra. Nama je bilo teško da dolazimo do tih sredstava, a nekim drugim klubovima mnogo lakše", rekao je Divac.
Kao jedan od ključnih razloga za povlačenje sa funkcija u Partizanu, Divac i Danilović su naveli političke pritiske i igre, kao i to što je klub bio ucenjen da igra regionalnu ligu (učestvuju i klubovi iz bivše Jugoslavije), za koju smatraju da narušava interes domaće košarke.
Oni su istakli i da bi igranje Partizana u Jadranskoj ligi izazvalo "značajan finansijski gubitak za klub".
Dosadašnji čelnici Partizana su rekli da je protiv Partizana uspostavljen jak lobi, predvodjen Crvenom zvezdom, podgoričkom Budućnosti i beogradskim Refleksom, čiji je predsednik Nebojša Čović.
"Partizan ove sezone ne bi mogao da igra Evroligu (najjače evropsko klupsko takmičenje), ako ne pristane na Jadransku ligu. Taj uslov nije postojao kad smo počinjali šampionat, već kad smo ga završili. U medjuvremenu, lobiranjem iz ovdašnjih košarkaših centara moći, došlo se do situacije da uslov za igranje Evrolige bude učešće u regionalnom takmičenju", rekao je Divac.
Dosadašnji čelnici Partizana optužili su predsednika KSSCG Miodraga Babića da je pretio Partizanu da će biti prebačen u niži rang takmičenja ako ne igra Jadransku ligu.
"Sada se vidi da smo pogrešili kada smo podržali Babićev izbor za predsednika KŠSCG. On je govorio da će štiti interese srpsko-crnogorske košarke. Babić je dobar za reprezentaciju, ali u odnosima u Savezu pristaje na razne kompromise", rekao je Divac.
On je potom novinare upitao: "Je l' vi verujete u to da je Jadranska liga dobra za našu košarku?", a potom nastavio: "Ne želimo da budemo deo nečega što vodi našu košarku u propast".
Na to je Danilović bio još konkretniji: "Problem sa gospodinom Babićem je to što vam jedno govori, a posle dva minuta kaže nešto sasvim drugo. Rekao mi je: 'Hajde, pristanite na tu Jadransku ligu da vas ne bismo selili u niži rang'. Pa, ko je taj gospodin Babić da se usudi da to kaže Divcu ili meni".
"Babić nam je govorio da će štiti interese srpsko-crnogorske košarke, a jedini mu je interes bio da Hemofarmu (čiji je predsednik) obezbedi igranje u Jadranskoj ligi", rekao je Danilović.
Dosadašnji generalni menadžer Partizana rekao je da je klub četiri godine bio pod velikim pritiskom "sa svih strana" i dodao: "Nismo se navikli na to da igramo političke igrice, verovatno još nismo dovoljno kvarni".
Kao još jedan od razloga za povlačenje iz domaće košarke, Divac i Danilović su naveli da je "bez ikakvog sportskog motiva", na predlog Košarkaškog kluba Refleks i Borca iz Čačka, domaća liga proširena sa 12 na 14 članova.
"Stvarni motiv za takvu odluku je želja da klubovi koji su na taj način postali prvoligaši, postanu vazali Nebojše Čovića i deo glasačke mašine od čijih odluka će zavisiti naša košarka", naveli su Divac i Danilović u saopštenju.
Divac je rekao i da se do daljnjeg povlači iz domaće košarke, kao i da ne namerava da više ulaže u bilo koji projekat u Srbiji i Crnoj Gori.
Na pitanje da li je ovo jedini način da se izbore sa lošim stvarima u domaćoj košarci, Divac i Danilović su odgovorili potvrdno. "Mogli smo još par godina da ulažemo pare i ništa ne bismo promenili. Nismo mogli više da se sami borimo protiv vetrenjača".
"Vraćam se u Beograd kroz godinu-dve. Možda se vratim i kao novinar", našalio se Divac.
Divac i Danilović su saopštili da su čekali sa odlukom o povlačenju kako klub ne bi bio u još težoj sutuaciji, nego kad su ga zatekli pre četiri godine.
Danilović je rekao i da će Duško Vujošević ostati trener "do daljeg".
Do izbora novih organa uprave, Divac je ovlastio dosadašnjeg direktora Dragana Todorića da vodi klub, uz Borisa Beravsa i Vuka Rajkovića.
Danilović je drugi mandat u Partizanu, koji je zvanično počeo 2006. završio u jesen 2015, godine, kada ga je na mestu predsednika kluba zamenio Nikola Peković. U tom periodu klub je osvojio 18 trofeja i igrao F4 Evrolige u Parizu 2010.
Nakon polufinalne utakmice plej-ofa prvenstva Srbije protiv Hemofarma u Vršcu poslednjeg dana maja 2007. godine, Danilović je zbog napada na sudiju tog meča Marka Jurasa, od strane Кošarkaškog saveza Srbije kažnjen sa dve godine zabrane obavljanja funkcija u klubu, ali mu je kazna ublažena na dve godine uslovno.
U maju 2013. godine, Predrag Danilović je teško povređen nožem u sukobu sa tadašnjim prijateljem, Brankom Filipovićem "Fidom" u restoranu Кafanica.
Danilović je drugi mandat u Partizanu završio u jesen 2015, godiene, kada ga je na mestu predsednika kluba zamenio Nikola Peković.
Predrag Danilović izabran je 15, decembra 2016. godine za novog predsednika Košarkaškog saveza Srbije.
Danilović je bio jedini kandidat na izbornoj skupštini i izabran je jednoglasno. Novi predsednik imenovao je za potpredsednike Bojana Raduna i Dušana Projovića, a potpredsedničke funkcije su zadržali Ana Joković i Igor Rakočević. Danilović je na tom mestu zamenio Dragana Đilasa, koji je krajem oktobra podneo ostavku nakon šest godina na toj funkciji.
Predrag Danilović je sa Vladom Divcem, Žarkom Paspaljem, Sašom Đorđevićem, Zoranom Savićem, Dejanom Bodirogom i Željkom Rebračom osnovao humanitarnu organizaciju Grupa 7.
Predrag Danilović je u braku sa novinarkom RTS-a Svetlanom i maju troje dece, ćerke Olgu (tenisku reprezentativku Srbije) i odbojkašicu Sonju i sina Vuka, koji je krenuo očevim stopama.
Predrag Danilović
Datum i mesto rođenja: 26/02/1970, Sarajevo
Visina: 2.02 m
Pozicija: Krilo
Timovi u kojima je nastupao
Bosna (Sarajevo)
Partizan (Beograd) (1989-1992)
Virtus (Bolonja) (1993-1995, 1998-2000)
Majami (NBA, 1995-1996) Dalas (NBA, 1996-1997)
Uspesi sa reprezentacijom
Evropski šampion - četiri puta (1989, 1991, 1995, 1997)
Svetski šampion 1990.
Osvajač srebrne medalje na OI '96
Uspesi sa Partizanom
Kup Radivoja Koraća '89
Kup evropskih šampiona '92
Prvenstvo Jugoslavije '92
Kup Jugoslavije - dva puta (1989, 1992)
Uspesi sa Kinderom
Prvenstvo Italije - četiri puta (1993-1995, 1998)
Euroliga '98
(Kurir sport)
