Najnovije vesti

ŽIVOT BORE STANKOVIĆA JE OBELEŽILA PORODIČNA TRAGEDIJA: Oca su streljali partizani! Nikada nije saznao gde je sahranjen
Foto: Starsport©

Tuga

ŽIVOT BORE STANKOVIĆA JE OBELEŽILA PORODIČNA TRAGEDIJA: Oca su streljali partizani! Nikada nije saznao gde je sahranjen

Košarka

Košarkaška legenda Borislav Stanković, preminuo je jutros u Beogradu u 95. godini.

Punih 26 godina je kao generalni sekretar bio prvi operativac Svetske košarkaške federacije i ostavio je neizbrisiv trag u ovom sportu.

O njegovom životu je objavljena knjiga "Igra mog života", autora Aleksandra Miletića, u kojoj je govorio o privatnom životu, pre svega o činjenici da je pripadao četničkog pokretu Draže Mihailovića tokom Drugog svetskog rata.

"Mog oca Vasilija pogubio je vatreni odred 5. januara 1945. Otišao je kako se tada govorilo na teren u šumu, kao pristalica pokreta Draže Mihailovića. Nisam ga video sve do maja, 1944. kada je posle savezničkog bombardovanja Beograda, smatrajući da je tako bezbednije tražio da mu se pridružim".

Pričajući o periodu u zarobljeništvu, Borislav je kazao:

"Bili smo nedaleko od Beograda u selu Grabovac kod Obrenovca, a kasnije u Banatu u selu Dubovac. Stanovali smo kod seljaka. Oktobra 1944. otac se susreo sa sovjetskim oficirima s druge strane Dunava kod Donjeg Milanovca. Odmah posle toga je došla naredba da se ceo taj štab prebaci iz Dubovca u Srbiju pa smo došli do sela Žabara. Tu smo bili pod paskom sovjetskih vojnika, a onda su došli partizani koji su nas, tatu mene i još pet šest osoba prebacili u Petrovac na Mlavi. Tu smo bili u zatvoru desetak dana".

Sledi premeštaj u Beograd, gde je streljan Borin otac Vlaja.

"Kad su ustanovili da je moj otac bio učesnik kongresa u selu Ba početkom 1944 prebačeni smo vozom za Beograd u zgradu Specijalne policije na Obilićevom vencu, gde se danas nalazi Tanjug. Viđali smo se svakog dana, a majka je koristila svaki trenutak da nas obiđe. Posle desetak dana mene su poslali u zatvor u Đušinoj ulici (danas Rudarsko-geološki fakultet). Kad smo se rastajli zagrlili smo se jako. Taj zagrljaj je bio snažan, dug i tih. U tim momentima nisam znao šta znači. Tada sam poslednji put video oca. Nekoliko dana kasnije je streljan i bačen u običnu raku. Ni danas ne znam gde mu je grob".

Vasilije Stanković je rehabilitovan, a o tome je više pisao istoričar Nemanja Dević.

Kurir sport

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...