Stankovićev prijatelj Slobodan - Rica Gordić, kaže za Kurir da je Bora bio košarkaški Bog.
- Veliki čovek. Družili smo se od 1955. godine, kada sam kao junior na terenima današnjeg OKK Beograda u Ulici Zdravka Čelara počeo da treniram. Jednog popodneva on mi je rekao da dođem na trening prvog tima, koji je u tom momentu bio poslednji na tabeli prve lige. Skorom u drugom delu sezone, koji je taj podmlađeni sastav imao došli smo na korak od cilja. Ipak u poslednjem kolu, smo ispali. Naredne godine vratili smo se u prvu ligu, a već 1958. postali smo šampioni. Bio je to tim koji je Bora formirao.
Gordić se posebno seća dvomeča sa madridskim Realom. U Madridu je bilo 84:61 za Real, a revanš je bio i pokušaj udarca na Frankovu Španiju. Zato je sat koji je merio vreme bio malo usporen. OKK je bio blizu podviga, koji je kako je Bora govorio izostao jer se uprava o tim radnjama nije konsultovala sa njim. Pobeda 113:96, bila je nedovoljna.
- Ljudi za stolom koji su merili vreme su pogrešili. Jer mi smo već na poluvremenu vodili 20 poena razlike i bili nadomak podviga. Time, što je sat bio usporen napravljena nam je medveđa usluga. Ja sam kao vojnik igrao tu utakmicu. I koliko znam jedini sam koji je ikada dobio dozvolu da se kao aktivni član armije pojavi na nekom meču. Bilo je tu viših interesa, igralo se protiv Španaca.
Slobodan Gordić, kaže da je Stanković kao funkcioner bio još uspešniji.
- Uradio je ogromnu stvar za košarku. Ona se danas igra na svim kontinetima i jedan je od najpopularnijih sportova na planeti. Bora je imao viziju koju je sledio i uspeo da sprovede. Takvu osobu u svetu sporta, više ne vidim, mislim da je njega nemoguće nadmašiti. To se videlo i po našem poslednjem susretu. Doveli smo ga pre godinu dana na druženje košarkaških veterana. Bio je pun energije, ručao je sa nama, pričao, šalili smo se...
Sa setom u glasu, popularni Rica je zaključio:
- Žao mi je mnogo, što odlazi u ovom momentu. Vanredno stanje i Korona sprečiće mnoge ljude širom planete da dođu do Beograda i isprate ga onako kako je zaslužio. I ja sam u Briselu i ne mislim da se vraćam dok se situacija ne smiri, a nadam se da ćemo kada prođe ova teška situacija osmisliti niz događaja kojima ćemo mu odati počast kakvu zaslužuje, rekao je Slobodan Gordić uz opasku da su sada od reprezentativaca Jugoslavije sa prvog Svetskog prvenstva 1950. godine u Argentini živi samo Nemanja Đurić, Radovan Radović i on.
Kurir sport / Nenad Kiš
NE PROPUSTITE
