“Čoveče, ne mogu da verujem da je prošlo deset godina. Ludo skroz“, iznanadio se Marić u razgovoru za izraelske medije. “Na početku sezone osećali smo se kao napušteni psi koje su dopremili u isto sklonište pošto ih niko drugi nije hteo. Ubrzo smo postali evropski Detroit Pistonsi, loši momci iz Beograda. Nije nas bilo briga da li igramo protiv Barselone, Olimpijakosa, Makabija ili Panatinaikosa. Dobijali smo ih redom“.
Iz saradnje sa trenerom Duškom Vujoševićem pamti lepe stvari, ali početak sa iskusnim stručnjakom nije bio lak.
“Na početku je bilo jako teško. Trebalo mi je mesec i po ili dva da shvatim šta je to što je on hteo od nas. Ali, kada sam shvatio kakve su njegove metode rade i da istim čini sve oko sebe boljim, svi smo se zaljubili u njega i njegov rad, ujedinili smo se kao grupa“.
Sezonu 2009/2010, u kojoj je Partizan osvojio tripl-krunu, obeležilo je i legendarno finale regionalne lige protiv Cibone u Zagrebu.
“I dalje me prođu žmarci kada se setim finala sa Cibonom. Već smo bili poraženi. Bojan Bogdanović je postigao trojku iz ugla za pobedu i rezultat 74:72 na 0,6 sekundi pre kraja. Oni su slavili, a Dušan Kecman je iskoristio tu hrvatsku žurku, ispalio trojku sa više od tri četvrtine terena i koja nam je donela senzacionalnu pobedu. Kada je lopta prošla kroz obruč samo sam uzviknuo: ’Šta koji k....c?!’ Scena je bila potpuno nadrealna! Sudije su većale šta da rade, proveravale sa zapisničkim stolom da li da priznaju koš, a sve nas je obuzela snažna emocija. Bio je to najsrećniji dan moje karijere“.
Kurir sport
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
