NITI JE ONO BILA NAJLEPŠA POSLATA SLIKA U SVET, NITI TU IMA IJEDNOG GOSPODINA: Kad se praviš da ne vidiš dalje od terena...

Crvena zvezda i Partizan jesu ponos srpske košarke, ali ujedno i sramota našeg društva. Ono što su uradili u finalnoj seriji zaslužuje najoštriju moguću osudu.

Sve je počelo i pre samog finala kada su se ređala saopštenja i pretnje "nećemo da igramo tad, igraćemo kad nama odgovara...".

Zatim, jezive scene u kojima "navijači" Zvezde pokušavaju da ulete na parket i obračunaju se sa igračima Partizana?! Bolesni mozgovi koji su u stanju da stave sliku Nebojše Čovića, predsednika Zvezde ispred Arene i morbidno zapale sveće?! Napad topovskim udarima na autobus sa košarkašima Zvezde?! Vređanje inteligencije da tuđi navijači gađaju košarkaše Partizana u Pioniru i sumanuta noćna saopštenja?! I tako dalje...

Posle jezivih scena na meču broj tri, finalna serija Crvena zvezde i Partizana morala je da bude momentalno prekinuta. Onaj režirani upad huligana na teren i napad na košarkaše u crno-belim dresovima trebalo je da iste sekunde odsvira kraj finala! Prešlo se olako preko svega toga s smehotresnim kaznama Aba lige?! Prazne par redova - bravo, vidi se da imate "hrabrosti" da vodite bilo kakvo takmičenje.

Na kraju, selektivno gledanje Željka Obradovića na konferencijama tokom finalne serije moglo bi da prođe da nismo videli šta se dešavalo na utakmicama, kao i ispred Arene pred peti meč. Niti je ono bila najlepša poslata slika u svet, niti iko ko ima veze sa ovom finalnom serijom može da se nazove bilo kakvim gospodinom.

Kada igrači Partizana pevaju "da li je i Zvezda kurva i baš je dobro kad ga p.šite" ili morbidno "sahranjivanje" Nebojše Čovića... Zapitao se Obradović posle četvrte utakmice "ko seje mržnju", ispričao i priču o dečaku koji pokazuje srednji prst prema autobusu sa igračima Partizana, ali nije pomenuo da je dečak imao i od koga da vidi tako ružan gest.

Svako izvlači ono što njemu odgovora, a slep je na ono što oni sami rade.

Kurir sport / Miloš Bjelinić