Tu 2005. godinu pamti svaki košarkaški navijač u Srbiji, ali nažalost, ne po dobrom. Prošlo je 18 godina od trenutka kada je reprezentacija potpuno podbacila.
Tada su košarkaši pod palicom Željka Obradovića završili takmičenje već u prvoj rundi nokaut faze Evropskog prvenstva i zapravo nisu stigli ni da se presele iz Novog Sada u Beograd gde se igrala završnica turnira.
Mnogo puta je proslavljeni trener govorio o porazu od Francuske, ali kako kaže, postoji jedna reprezentativna akcija koja mu je još teže pala...
"Znaš šta, to je prošlo mnogo vremea... Mnogo puta sam rekao da je to jedan od najtežih trenutaka u mojoj profesionalnoj karijeri i mnogo puta sam objašnjavao, ne bih da se vraćam. To je sastavni deo ovog posla. Ja sam na sreću imao mnogo više dobrih i srećnih trenutaka, ali je sport takav. Skoro je neko pričao o tome i dali su kao primer verovatno najboljeg igrača svih vremena Majkla Džordana da je šest puta bio prvak u NBA ligi. Igrao je ne znam koliko godina, na primer 15. To znači da devet puta nije bio! Je l' to sad znači da on nije bio uspešan? Šta da kažem, sastavni deo ovoga su i porazi i pobede", rekao je Željko Obradović u emisiji "Sportsko popodne sa Jelenom".
Posle četiri velike medalje u nizu, košarkaši Jugoslavije su otišli na Evropsko prvenstvo pod veoma teškim okolnostima, a sa tog turnira doneta je bronzana medalja.
"Ja sam imao još jednu tešku situaciju, za koju ljudi nisu znali. Možda mi je još teže palo. Imao sam velike probleme u pripremama, organizovanju priprema. Trajalo je bombardovanje Beograda, Podgorice... Pričam o Evropskom prvenstvu u Francuskoj. Bili smo prvaci Evrope '95, drugi na Olimpijskim igrama '96, prvaci Evrope '97, prvaci sveta '98 i onda odjednom dolazi Francuska. Zbog dva promašena zicera, a lopta je bila kod najboljih igrača, smo ispali od Italije. Osvojili smo bronzanu medalju i to je bilo kao da smo išli bezveze. Nikog nije bilo da te sačeka, da ti kaže neku lepu reč. Meni je bilo krivo zbog igrača, znam da sam posle utakmice sa Italijom bio strašno tužan. Možda najtužniji ikad u karijeri! Čak i tužniji nego 2005. godine. Uvek kad se vraća reprezentacija, a ja sam imao sreću da budem i igrač i trener u reprezentaciji, to je nešto što je neverovatan osećaj", zaključio je trofejni trener.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
Bonus video:
