Saša Obradović, trener košarkaša Monaka, doživeo je neviđenu torturu i salvu uvreda od strane navijača Partizana.
Nerealno deluje da posle samo godinu dana, Grobari na više nego vulgaran i nekulturan način izvređaju Sašu Obradovića. A, prošle sezone ovacijama i apaluazom su pozdravili istog tog Sašu Obradovića na evroligaškoj utakmici. Šta se desilo? I da li je oduševljenje od Badnjeg dana ove godine bilo iskreno?
Nije Saša Obradović zaslužio da prođe kroz "toplog zeca" u svom rodnom Beogradu. Čovek koji je imao blistavu košarkašku karijeru protkanu sa tri zlata na šampionatima Evrope i jednim sa prvenstva sveta, uz olimpijsko srebro, vređan je na najsvirepiji način. I to u vreme Božićnog posta, kada bi svi trebalo da se suzdržavamo grešnih i zlih misli.
Nije Saša Obradović bio zadovoljan suđenjem na utakmici sa Partizanom, koju je njegov Monako izgubio rezultatom 85:89 posle produžetaka. Niti je kao temperamentan čovek mogao da ostane ravnodušan na neke od odluka sudijske trojke. Dobro, sve je to sport, ko gubi ima, pravo da se ljuti. Neko će reći da je svojim gestikulacijama izazvao revolt publike. Ali, tako nešto se jednostavno ne radi.
Ne samo zato što je Saša Obradović Srbin, već pre svega što je čovek, što nikada nijednim svojim postupkom, ili izjavom nije uvredio Partizan i njegove navijače. Poštujemo li mi kao narod svoje veličine? Da li nam je klubaški interes isprao mozak? Da li je realno da Obradović doživi onakve uvrede?
Kada je utakmica praktično bila rešena i kada se znalo da Partizan dobija, prepunom Arenom se orilo:
- Pi.. ciganska!!!
A, onda i:
- Je... te Čović u du...!
Svedoci smo da trener Partizana Željko Obradović već godinu dana javno priča da je protiv ovakvog vida navijanja. Da apeluje na navijače svog kluba da se ovakve stvari ne rade, da uvredama i psovkama nije mesto na tribinama. Nažalost, rezultat njegovog autoriteta kao najtrofejnijeg trenera Evrolige je mizeran, rekli bismo pobeđen. Pitanje je za celo našo društvo zašto popularni Žoc kao pojava ne može da nimalo pobudi osećanje odgovornosti kod sipmaptizera Partizana.
Ako već ljudi koji vređaju Sašu Obradovića ne znaju njegov lik i delo, njegovu veličinu, neka se makar malo prosvete i sportski obrazuju. Ubeđeni smo da većina onih koji su ga brutalno vređali i ne znaju kakav je igrač bio. Neka nađu na Jutjubu utakmice naše reprezentacije sa velikih takmičenja, ali i Crvene zvezde iz derbija sa Partizanom i nemačke Albe iz tog vremena.
Da im skratimo vreme i otvorimo vidike. Za Sašu Obradovića igranje za Srbiju, odnosno tadašnju reprezentaciju bila je svetinja. Pred pripreme nacionalnog tima imao je povredu Ahilove tetive, poziv legendarnog trenera Aita i ugovor Barselone na stolu. Savet lekara je bio da propusti reprezentativne obaveze tog leta. Ali, Saša Obradović ne bi bio to što je sada. Išao je protiv sebe, ali za svoju zemlju. Igrao je za reprezentaciju i tako propustio priliku da igra za Barselonu i okiti se brojnim evropskim i španskim trofejima.
Neka vide kakav je Saša Obradović gospodin bio i kakav je džentlmen ostao. A, onda neka se postide i pokaju zbog svojih zlih i poganih reči u vreme velikog Božićnog posta. I biće im oprošteno.
Kurir sport/A. Radonić
NE PROPUSTITE
