"SRBI SU PRODORNIJI, MOŽDA SU ZATO USPEŠNIJI OD NAS!" Čuvena HRVATICA progovorila o Srbiji, pa otkrila koje REČI NIJE SMELA DA IZGOVORI!
- Samanta Fabris ocenila je da Srbija ima kontinuitet uspeha jer treneri iz te zemlje stižu u mnoge sredine i redovno osvajaju medalje, što privlači decu u odbojku.
- Hrvatska reprezentativka smatra da bi hrvatska odbojka mogla biti bolja uz više učenja od uspešnih stranih stručnjaka i širi pogled na rad u sportu.
- Fabris je otkrila i da je u Rusiji dobila spisak zabranjenih reči, a klub je kasnije napustila zbog sankcija i pada vrednosti rublje.
Hrvatska odbojkašica Samanta Fabris, jedna od najboljih igračica svoje generacije, nedavno se oprostila od reprezentativnog dresa posle 17 godina, a sada je u velikom intervjuu otvorila dušu o karijeri, stanju u hrvatskoj odbojci, ali i iskustvu koje je doživela tokom igranja u Rusiji.
Fabris je bez mnogo uvijanja govorila o razlikama između srpske i hrvatske odbojke i pokušala da objasni zbog čega Srbija ima kontinuitet velikih rezultata, dok Hrvatska poslednjih godina ne uspeva da ponovi uspehe iz prošlosti.
U razgovoru za "Sportcast by Paola posebno je istakla ono što je, prema njenom mišljenju, jedna od najvećih razlika između dve zemlje.
"U koju god sredinu dođem uvek je barem jedan trener iz Srbije, tako da mislim da su prodorniji. Uvek imam osećaj kao da ih je više. S takmičenja se redovno vraćaju s medaljama i to automatski dovodi više dece u naš sport", rekla je Fabris.
"Hrvatska više ne osvaja medalje kao nekada"
Iskusna odbojkašica smatra da uspesi srpske reprezentacije imaju veliki uticaj i na popularnost sporta među najmlađima.
"Curice su tamo odlučnije ući u odbojku, dok Hrvatska više ne osvaja medalje kao nekada. S obzirom na potencijal, hrvatska odbojka bi sigurno mogla biti bolja", navela je Fabris.
Ona je govorila i o tome šta bi Hrvatska mogla da nauči od drugih zemalja.
Posebno joj je ostalo u sećanju vreme kada su reprezentaciju vodili italijanski i turski stručnjaci Danijele Santareli i Ferhat Akbaš.
„"Santarelli i Akbaš su osvajali velike trofeje i bilo mi je jako čudno što su samo retki, i to ponekad, dolazili da pogledaju naše treninge. Možda se nekom ne mora svideti kako neko radi, ali imaš priliku učiti od najboljeg", rekla je hrvatska odbojkašica.
Prema njenim rečima, treneri iz drugih zemalja dolazili su da posmatraju rad uspešnih stručnjaka i da nešto nauče.
"Naših trenera je bilo jako malo, a dolazili su treneri iz Poljske i drugih država. Trošili su novac kako bi došli i zapisali šta rade ti treneri i možda, ako im se svidi, nešto i usvoje. Uči se kroz celu karijeru i uvek je dobro videti nešto drugo. Kada bi se proširili vidici, sigurno bi nam bilo bolje", poručila je Fabris.
U Rusiji joj dali spisak reči koje nije smela da koristi
Fabris je potom govorila i o periodu karijere koji je provela u Rusiji, gde je, kako tvrdi, doživela nešto što joj je ostalo posebno urezano u sećanje.
"Kad sam igrala u Rusiji, život nam je izgledao normalno, ali dobili smo spisak reči koje nikako nismo smele izgovarati. Rat, Ukrajina, Putin... Ni u porukama niti na ulici. Tako su nas kontrolisali", ispričala je Fabris.
Kako je navela, saigračice su joj govorile da se o tim temama tada nije govorilo ni na televiziji.
"Ja je baš nisam gledala, pa ni Rusi nisu mogli znati kakva je prava slika jer se i u medijima drugačije prikazivalo", dodala je.
Zbog sankcija ostala bez nastavka saradnje
Nekoliko meseci kasnije napustila je Rusiju, iako je prvobitno imala ugovor za još jednu sezonu.
Situacija se, međutim, promenila nakon uvođenja sankcija, dok je ruska valuta počela naglo da gubi vrednost.
"Imala sam ugovor za još jednu godinu, ali krenule su sankcije, rublja je jako gubila vrednost, a iz kluba su javili da ne mogu garantovati ugovor i da ne znaju šta će se uopšte događati, tako da smo se razišli", rekla je Fabris.
Posle 17 godina rekla zbogom reprezentaciji
Samanta Fabris se u istom razgovoru osvrnula i na odluku da završi reprezentativnu karijeru.
Posle čak 17 godina u hrvatskom dresu, došlo je vreme za oproštaj, a govorila je i o poslednjem slušanju himne, brojnim povredama, trenutku kada telo više ne prati ono što sportista želi, kao i o odluci da odigra još jednu, verovatno poslednju klupsku sezonu u Kini.
Otvorila je i teme života u Italiji, Rusiji, Turskoj i Kini, igranja uz neke od najvećih svetskih odbojkašica, ali i budućnosti sporta koji je obeležio njen život.
