NOĆ VEŠTICA PRETVORILA SE U KRVAVI HOROR! Eksplozija raznela tribine, LJUDI LETELI KROZ VAZDUH – dvorana za tren oka postala MRTVAČNICA!
- Na Noć veštica 1963. u Indijanapolisu eksplozija propana u dvorani tokom ledenog spektakla usmrtila je 74 osobe i povredila skoro 400 gledalaca.
- Istraga je pokazala da je do tragedije došlo zbog zarđale boce i neispravnog ventila, a gas se zapalio kod grejnog elementa za kokice.
- Nakon nesreće usledile su optužnice i više od 413 tužbi, uz zahteve za odštetu od oko 70 miliona dolara.
Tragedija koja je zavila Ameriku u crno!
Na Noć veštica, 31. oktobra 1963. godine, hiljade ljudi okupile su se u dvorani u Indijanapolisu kako bi uživale u velikom ledenom spektaklu. Muzika je svirala, klizači su izvodili završnu tačku, a publika je aplauzom pozdravljala izvođače. A onda je usledio pakao! Snažna eksplozija raznela je deo tribina, ljudi su leteli kroz vazduh zajedno sa komadima betona, a ono što je trebalo da bude praznično veče pretvorilo se u jednu od najtežih tragedija u istoriji ovog američkog grada. Poginule su 74 osobe, a skoro 400 je povređeno!
Bio je to četvrtak uveče, a u dvorani Koloseum na sajmištu države Indijana okupilo se čak 4.320 gledalaca. Povod je bila ledena revija "Holiday on Ice", organizovana tokom posebne večeri posvećene dobrotvornoj organizaciji "Šrajners".
Ništa nije nagoveštavalo katastrofu. Na ledu je nastupala grupa od 36 klizačica, obučena u svetlucave kostime i raskošne ukrase, dok je orkestar od 18 muzičara pratio njihov nastup. Završna tačka bila je osmišljena kao veliki karnevalski spektakl, uz muziku i scenske efekte.
Međutim, dok su gledaoci pratili završnicu programa, ispod južne tribine događalo se nešto zastrašujuće.
Jedna neispravna boca pretvorila je veče u katastrofu
Istraga je kasnije pokazala da je uzrok tragedije bilo curenje propana iz neispravne, zarđale boce koja se nalazila u prostoriji za skladištenje opreme i potrepština za prodaju hrane. U tom prostoru bilo je uskladišteno više boca sa tečnim naftnim gasom, bez odgovarajuće ventilacije.
Zbog neispravnog ventila gas je polako isticao i skupljao se u zatvorenoj prostoriji, neposredno ispod dela tribina. U blizini se nalazio električni uređaj za održavanje kokica toplim. Kada je gas došao u dodir sa njegovim grejnim elementom, došlo je do paljenja i stravične eksplozije.
Prvi udar dogodio se u delu dvorane kod prolaza broj 13. Eksplozija je razorila približno 65 kvadratnih metara poda, a sila udara podigla je betonske ploče, sedišta i gledaoce i izbacila ih na ledenu površinu.
Ljudi su leteli kroz vazduh, a ogromni komadi betona padali su po publici. Delovi konstrukcije i pojedine žrtve završavali su i desetine metara od mesta eksplozije.
A onda je usledio novi užas!
Nekoliko minuta kasnije eksplodirale su i preostale boce sa propanom. Plamena lopta podigla se visoko prema plafonu, a vatra je zahvatila prostor ispod tribina i dodatno ugrozila ljude koji su pokušavali da pomognu povređenima.
Pojedini gledaoci mislili su da je eksplozija deo predstave
Posebno potresno svedočenje zabeleženo je u tadašnjim američkim novinama. Pojedini gledaoci u prvim trenucima nisu ni shvatili da se dogodila prava katastrofa. Pomislili su da je snažan prasak deo scenskog programa.
Helen Rinš, koja je sedela neposredno preko puta mesta eksplozije, opisala je trenutke užasa.
"Prošlo je čitav minut pre nego što su ljudi shvatili da je sve stvarno", ispričala je ona.
Student Ričard Krouel, koji je u tom trenutku imao 20 godina, pokušavao je da spase svoju devojku Karol iz ruševina.
Kasnije je opisao kako su ljudi vikali i bežali, dok su iz gomile betona virili delovi tela. Na putu ka izlazu morao je da prelazi preko povređenih i stradalih.
Jedno od najpotresnijih svedočenja ostavio je policajac Džek Orburg.
"Prvi put mi se dogodilo da trogodišnja devojčica umire u mom naručju, dozivajući tatu", ispričao je policajac.
Razmere katastrofe bile su toliko velike da su čak i iskusni pripadnici hitnih službi bili potreseni prizorom.
Ledena površina pretvorena u mrtvačnicu
Spasilačke ekipe, policija, vatrogasci, Crveni krst i Spasilačka vojska ubrzo su stigli na mesto nesreće. U pomoć su se uključili i brojni građani, među kojima su bili i ljudi koji su samo nekoliko trenutaka ranije sedeli u publici.
Povređene su prevozili ambulantnim vozilima, autobusima, ali i privatnim automobilima. Saobraćaj oko dvorane ubrzo je postao veliki problem zbog ogromnog broja vozila koja su pristizala.
U obližnjoj štali za stoku organizovana je privremena bolnica, dok je sama ledena površina, na kojoj su do malopre nastupali klizači, pretvorena u privremenu mrtvačnicu. Tela su prekrivana ćebadima, kaputima i drugim tkaninama, dok su porodice dolazile kako bi pokušale da identifikuju svoje najmilije.
Vatrogasci su morali da angažuju i pokretnu dizalicu kako bi podizali ogromne betonske ploče ispod kojih su se nalazili zatrpani ljudi.
Konačan bilans bio je zastrašujući: 54 osobe poginule su na licu mesta, dok je još 20 preminulo od zadobijenih povreda u narednim danima. Ukupno 74 izgubljena života i skoro 400 povređenih.
Među stradalima bilo je i dece, a posebno potresan podatak jeste da je najmanje 18 porodica izgubilo više od jednog člana.
Usledile su tužbe i godine borbe za pravdu
Nakon tragedije pokrenuta je opsežna istraga. Ispostavilo se da je boca sa gasom bila zarđala, da je njen ventil bio neispravan i da je skladištenje propana u zatvorenoj prostoriji predstavljalo ozbiljan bezbednosni propust.
Velika porota okruga Merion podigla je optužnice protiv više osoba, među kojima su bili državni protivpožarni inspektor, šef vatrogasne službe Indijanapolisa, rukovodioci dvorane i predstavnici kompanije koja je isporučivala gas.
Usledile su godine sudskih postupaka i više od 413 tužbi, kojima je tražena odšteta od ukupno oko 70 miliona dolara.
