Osim što je utakmica bila spektakularna, došlo je do nereda nezabeleženih ni pre ni posle toga na vaterpolo meču.
Srbija i Crna Gora je postala prvak Evrope pobedom posle produžetaka - 9:8 (2:3, 1:0, 3:4, 2:1, 1:0, 0:0).
A onda je na bazenu u Kranju usledio haos. Režirali su ga hrvatski navijači. Više od 5.000 pripadnika navijačkih grupa "Bed blu bojs", "Torcida" i "Armada" stiglo je tog dana u Sloveniju, a deo njih nije ni uspeo da uđe na tribine. Oni koji su uspeli da gledaju utakmicu uživo, sve vreme su vređali i gađali igrače SCG različitim predmetima, a po završeku meča, nezadovoljni njegovim ishodom, napravili su nezapamćene incidente.
Tome je kumovala i loša organizacija velikog sportskog događaja, jer je na bazenu bilo veoma mali broj pripadnika organa reda.
Hrati su divljali, ugroženi su bili i vaterpolisti SCG, uz koje su sve vreme ostale hrvatske kolege, ne dozvoljavajući da im se nešto dogodi. Na kraju, od igrača, povređen je golman Nikola Kuljača, pošto je pogođen tvrdim predmetom u glavu.
Hrvatski navijači su kidisali i ka loži, gde su bili smešteni malobrojni navijači naše reprezentacije, kao i tadašnji ministar odbrane, a kasniji predsednik države, Boris Tadić.
Tadićevo obezbeđenje je, iako u značajno manjem broju od razularenih Hrvata, uspelo da isprebija navijače "barakuda".
"Bio je to mali rasistički rat. Bilo je više od dve hiljade navijača hrvatske reprezentacije. Bili su pijani, drogirani, identifikovani ustaštvom i jednom jedinom porukom – ubij Srbina. Nisam se tukao, ali objektivno sam bio fizički ugrožen, što je s diplomatskog aspekta nezamislivo", izjavio je tada Tadić sa list "Danas".
Načelnik policije u Kranju istakao je posle nereda da su u njima povređena dvojica hrvatskih navijača, jedan pripadnik policije, dok je sedam izgrednika uhapšeno.
Ceremonija dodele medalja nije upriličena jer se sitaucija nije smirila dugo po završetku utakmice.
