Milica Stojadinović je za reprezentaciju Jugoslavije odigrala 107 utakmica od 1955. – 1971, a bila je kapiten reprezentacije od 1962. – 1971. Igrala je na dva Prvenstva Evrope – 1958. i 1963, kao i na Univerzitetskim igrama 1961. i 1965.
Debitovala je u dresu reprezentacije 1955. godine sa samo 14,5 godina.
Odbojku je počela da igra 1951. u OK Trgovački, a od 1952. – 1956. igrala je u Poštaru. Od 1956. – 1971. igrala je za Partizan, sa kojim je je osvojila šest titula prvaka države (1956. – 1958, 1960, 1961. i 1968.) i dva trofeja pobednika Kupa. Milica Stojadinović je sa Partizanom pobednik prvog Kupa Jugoslavije, odigranog 1958./1959, kao i drugog Kupa Jugoslavije 1959./1960. Oba puta Partizan je u finalu pobedio Maribor, oba puta sa 3:0. Sa Partizanom je igrala u četvrtfinalu Kupa evropskih šampiona 1961.
U nastavku karijere igrala je za beogradski Radnički (1972. – 1974.) i Mladost iz Vršca (1975. – 1977.).
Deset puta je bila najbolja odbojkašica Jugoslavije i sedam puta najbolja sportistkinja JSD Partizan.
Trenersku diplomu je dobila 1968. Bila je trener Partizana, Poštara, Obilića, a osnivač je trenerske škole u gradskom centru za fizičku kulturu Beograda (Stari DIF) 2000. i škole odbojke „Svako dete ima pravo na šansu“.Bila je glavni i odgovorni urednik „Partizanovog vesnika“ od 1983. – 1992, zatim predsednik Međunarodne komisije SOFK Srbije i član Međunarodne komisije SFKJ.
Dobitnik je dve „Majske nagrade“, SOFK Jugoslavije (1967.) i Sportskog saveza Srbije za životno delo 2013. i „Zlatne plakete OSS“ 2009.
Nosilac je jugoslovenskog ordena sa srebrnim zvezdama (1975.).
Osnivač je Udruženja državnih reprezentativaca Srbije, čiji je prvi predsednik bila od 2000.
Datum i mesto sahrane Milice Stojadinović biće naknadno saopšteni.
