Naravno, ova sezona u Žitorađi nije toliko savršena zbog pobedničkog skora koliko zbog jedne druge činjenice, naime, među 16 momaka u rosteru svaki meč nalazila su se imena trojice ili četvorice momaka iz generacije 2003.
Nekako najstidljivije je na vrata prvog tima kucalo vihorno desno krilo Uroš Stanković, a na kraju, ispostaviće se, bio je najpametniji potez sportskog direktora Maljevića i trenera Prolovića.
U dosadašnjem toku sezone Uroš Stanković je postigao oko 25 golova, i dva puta bio igrač utakmice, protiv ekipe Jastrebca i Radana, podatak još više dobija na težini kada imamo u vidu da Uroš nije odigrao sve utakmice u dosadašnjem delu prvenstva. Kako nam ovaj mladi desnokrilni rukometaš iz Žitorađe kaže, kao i svi dečaci i on je krenuo standardnim sportskim putem, fudbalom:
- Kao i svi dečaci u detinjstvu sam maštao da budem fudbaler, a na rukomet sam krenuo da idem zbog mog brata Stefana koji je trenirao već par godina i on me je odveo na prvi trening. Kada sam prvi put uzeo rukometnu loptu, i počeo da igram rukomet shvatio sam da je tu kraj moje fudbalske karijere. Na rukomet me je najviše privukla sama igra, jer u potpunosti odgovara mom temperamentu. – otpočinje razgovor mlađani Stanković i dodaje da najveće zasluge za ovu ''seniorsku'' sezonu pripadaju Miomiru Maljeviću. Takođe zanimalo nas je kako je prihvaćen od strane starijih kolega i sa kim se najbolje slaže na terenu.
- Najveće zasluge za moj rukometni razvoj idu mom prvom treneru Miomiru Maljeviću, koji me je uveo u svet rukometa. Moram da napomenem da svi saigrači kao i trener prema meni imaju izuzetno korektan odnos i na svakoj me utakmici bodre i hrabre da igram opušteno i rasterećeno. Najbolju saradnju na terenu imam sa bekom Ljubišom Boškovićem koji mi svaki put ''pravi'' kvalitetne viškove i daje dobre lopte. – objašnjava nam Stanković.
Pored statusa standardnog prvotimca Uroš je i reprezentativac selekcije Centralne Srbije a kako nam sportski direktor kluba kaže malo je nedostajalo da dođe i do dresa sa državnim grbom.
- Uroš je neosporno jedan od najvećih talenata RK Žitorađa, i sigurno budućnost srpskog rukometa. On spletom okolnosti nije igrao za reprezentaciju Srbije iako je na festivalu rukometa u Beogradu pokazao zavidan kvalitet i talenat postigavši 10-ak golova. Novu priliku za dokazivanje imaće na državnom prvenstvu u Arilju za dečake rođene 2003. Godine gde će sa Kostićem, Stojanovićem, Maljevićem i ostalim dečacima braniti boje kluba. Njegov raskošan talenat mogao se videti i na kvalifikacionom turniru kada je silom prilika odigrao maestralno poziciju srednjeg beka. – potvrđuje Stankovićev kvalitet, Miomir Maljević.
Njegove partije na završnom turniru i tokom sezone nisu promakle ni skautima nekih superligaških klubova, pa se ime ovog još uvek golobradog mladića već provlači po notesima rukometnih stručnjaka. Ovaj momak kaže da mu to imponuje ali da ne oseća neku posebnu odgovornost zbog toga. Iako se već spekuliše o kojim je klubovima reč, za sada će se ona držati u tajnosti.
- Pa prija mi interesovanje drugih klubova, ali ne osećam neku odgovornost zbog toga. Moja je obaveza da iz meča u meč budem bolji i bolji, a ovo mi je samo dodatni motiv ka tome. Takođe, i igranje u prvom timu mi je samo još jedan od podsticaja za kvalitetniji rad i napredak.
Ove, i godinama unazad rukomet u Toplici a pogotovo u Žitorađi doživljava veliku ekspanziju kako seniorskih timova tako i mlađih selekcija, Uroš kaže da ga dodatno ne opterećuje to što ga u klubu apostrofiraju kao jednog od najvećih talenata.
- Ja volim ovaj klub i svoje saigrače, zato što sam i sam iz Žitorađa, i znam koliko ljudi u našem mestu vole ovaj sport. Drago mi je da sa mojom generacijom počinje ekspanzija rukometa u Žitorađi. Pre svega, zbog našeg drugarstva van terena, a posle i što ima mnogo kvalitetnih igrača u generaciji. Kao i svaki sportista Uroš ima svoje ciljeve, specijalno za naš sajt on je otkrio da bi želeo da jednog dana zaigra u Barseloni kao i da mu je igrački uzor Nišlija Darko Đukić.
Debitantsku sezonu vidi kao uspešnu, kao i rezultat ekipe tokom ove sezone.
- Svoju prvu sezonu u seniorskom rukometu vidim kao uspešnu, pogotovo što smo osvojili titulu prvaka, a potom i svojom minutažom koju mi je pružio trener Bojan Prolović. – završava razgovor za naš sajt, Uroš Stanković. O ovom momku iz ove male varoši će se tek čuti na rukometnoj sceni Srbije, a do tada mu ostaje da vredno radi i trenira i nastavi sa još boljim partijama.
(Nemanja Tonić, Foto: privatna arhiva)
