INTERVJU Božana Ostojić: Nas u Srbiji krasi taj talenat za uspešno organizovanje manifestacija od svetskog značaja

1. Šta je zajednički imenitelj dve funkcije jedne ličnosti?

„Ovaj sport, moj sport je, na neki nacin, i timski i individualni, ali pre svega to je mlada sportska grana koja je još uvek u povoju, ali koja se razvija, jača i postaje sve popularnija. Naravno da sam ja prosša kroz one početne faze razvoja u nas, “rasla“ i razvijala se, a onda, što je po meni normalan sled, ušla sam u rukovodeće strukture s ciljem da ovaj sport unapredim, izvučem iz anonimnosti, postavim na zdrave osnove. Pa, normalno je i da uz organizaciju u zemlji uđem i u organizaciju sve veće svetske ronilačke porodice“.

2. Koliko je iskustvo takmičara doprinelo uspešnom poslu sada, na tako odgovornoj i zahtevnoj funkciji?

„Iskustvo je veoma važno da shvatite probleme i način prevazilaženja raznih situacija. Ja sam se u svojoj karijeri suočila sa nizom problema, kroz njih sam učila, shvatala šta sve mora da se uradi u cilju unapređenja ovog sporta. To iskustvo, koje sam sticala tokom karijere, sada mi mnogo pomaže u sagledavanju i prevazilaženju raznih situacija, a sve u cilju daljeg razvijanja ovog sporta u nas i u svetu“.

3. Pred vratima smo najvećeg izazova našeg ronailačkog sporta i organizaciono i takmičarski, bar kada je reč o Srbiji - Svetsko prvenstvo u plivanju perajima i brzinskom ronjenju za seniore. Kakav je utisak? Imamo svoje adute. Možemo li sve da iznesemo na zadovoljavajući način i da na „našem terenu“ i pred svojom publikom dođemo i do medalja? Koliko i u kojim disciplinama?

„Svetsko prvenstvo u plivanju perajima i brzinskom ronjenju je izuzetno zahtevna organizacija u kojoj se naš Savez suočio do sada. Ali, nas u Srbiji krasi taj talenat za uspešno organizovanje manifestacija od svetskog značaja. Probleme s kojima se suočavamo rešavamo u hodu, ima i po neka improvizacija, ali su veoma uspešne. Za sada sve teče po planu, naišli smo na odgovarajuću pozitivnu reakciju države Srbije koja je prepoznala trenutak i šansu zemlje za afirmacijom. Adute imamo, nade u uspeh takođe. Optimisti smo, ali prognoze su nezahvalne, pogotovo u ovom sportu gde su pojedine zemlje daleko ispred nas i u pogledu funkcionisanja saveza, imaju daleko moćniju finansijsku podlogu. Ipak, ni naši takmičari nisu bez šansi. Naprotiv“.

4. Karijera reprezentativca je bila bogata i dugotrajna, trajala je 25 godina. Šta je osnovni postulat da sportista bude u takmičarskoj formi toliki niz godina?

„Moja karijera je zaista dugo trajala, bilo je tu svega, velikih uspeha, euforije, razočarenja, teškoća s kojim sam se susretala, ali sve probleme rešavala sam i o(p)stajala. Mislim, čak, da su mi problemi i nedaće samo ojačali karakter i uverenje da mogu da uspem. Koliko sam uspela? Pa, zadovoljna sam“.

5. Poznati smo kao gostoljubiv narod i sjajni organizatori velikih takmičenja. Kako animirati našu publiku da dođe na bazen 25. Maj i Adu Ciganliju i bodri takmičare?

„Mislim da bih bila prezadovoljna da publika vidi i prepozna količinu napora, entuzijazma, samopožrtvovanja i vere svih koji su uključeni u ovaj događaj. Pod tim podrazumevam pre svega takmičare koji su vredno radili pripremajući se za ovaj grandiozni događaj, a onda i za sve one koji su ovih meseci neprekidno radili kako bi sve oko organizacije ovog takmičenja bilo na visini renomea naše, srpske odlike i talenta za organizaciju. Stoga, molim sugrađane da u velikom broju dođu na bazen „Milan Gale Muškatirović“ i na Adu Ciganliju i bodre takmičare“.

6. Nosilac ste timskog rekorda u Ginisovoj knjizi rekorda kao član francuske ekspedicije preronila je pećinski sistem u Meksiku dug 92 km i osvojili svetski rekorder u ronjenju na dubini od 127, 8 metara, spašavajući kolegu. Da li ste ponosni na taj podatak? Kakva osećanja izaziva sećanje na taj trenutak?

„Svakako da su moji najveći uspesi vezani za rekorde. Posebno onaj kada sam spasavala kolegu. Bili su to stresni trenuci, velika odgovornost, adrenalin do maksimuma. Naravno da sam ponosna, ali na sve što je u vezi moje karijere. Sećanja su uvek važna u životu, posebno u sportu. Šta reći. Bogata sam. Bogata onim što mi je pružio sport i karijera. Pod tim ne mislim na materijalni momenat“.

7. Savet mlađim takmičarima?

„Mislim da sam pozvana, zahvaljujući karijeri, da pružim mladima savet. Ali ne onaj usko vezan za moj sport. Već univerzalni, svevremenski. Mladi moraju da veruju u sebe, da daju sebi cilj i da ga ostvare. Koliko će u tome uspeti, individualno je, ali svaki uspeh, pa makar i samo bavljenje sportom je uspe kojim se treba ponositi“.

8. Ronjenje u vreme kada ste počeli i ronjenje sada u nas i u svetu. Sličnosti i razlike?

„Kada sam ja počinjala ovaj sport je, da tako kažem, bio u povoju. Bila sam svedok razvijanja u svetu i kod nas. Ogromna je razlika, pre svega u bezbednosti, ali i sprezi nauke i biznisa. Sličnost? Mislim da je ostala ona posvećenost sportista, entuzijazam“.

9. Ulaganje u sport. Kako i na koji način. Ima li modela u inostranstvu i da li su primenljivi kod nas u Srbiji ili je sve prepušteno slučaju, talentu i improvizaciji?

„U inostranstvu je drugačije i moj angažman se kreće u tom pravcu da se neke stvari izmene, uslovi poboljšaju, ulaganja u sport povećaju, zakoni se izmene, prilagode potrebama sporta, posebno onih malih. Mada, ja sam protiv podele sporta na male i velike“.

10. Može li i u Srbiji da se desi tenis-atletika, ali u ronjenju, s obzirom da su sva tri individualni sportovi?

„To što se desilo u tenisu i atletici, ranije je bilo u stonom tenisu, jeste slaučajnost, jeste iznenađenje, ali ne treba zaboraviti važnu činjenicu. Srbija je sportska nacija. Mi smo talentovani, mentalno jaki, uporni, a to su prerogativi uspešnih“.

Kurir sport

Foto: Promo