Evo mene opet. Prošli smo najgori dan na svakom takmičenju, dan posle kojeg, ako izgubiš nemaš nikakvu želju da igraš. Četvrtfinale je po tradiciji najteža utakmica na svakom takmičenju. Međutim, nismo strahovali od Mađara, dobro ih poznajemo. Kad se tako dobro poznaješ i kada nema tajni onda i možeš da oceniš kako će utakmica da ide. Sve je bilo dobro i to nas je obradovalo, a verujem i navijače u Srbiji.
E, sada već postaje zanimljivo. Finalisti prvenstva će sigurno biti iz našeg hotela. Sve tri ekipe su se plasirale u polufinale, pored Hrvata i nas tu su Španci. Oni se hrane u posebnom delu, ali je klopa ista za sve, pa iznenađenja nema. Grci su utučeni vestima od kuće. Vlahos i igrači su plakali tokom minuta ćutanja. Užas, nikome da ne poželiš.
Malo lepše stvari. Čuli smo da je Prle protiv Mađarske odigrao 300. utakmicu. Fantastičan podatak. Zamislite samo, 300. put u reprezentaciji na predstavljanju spiker izgovara: "Broj 11, Andrija Prlainović". I na jubileju prvo gol, pa asistencije. Šta drugo reći, Prle je jednostavno Prle. Sećam se Gocićeve priče kada su ga u Solnoku pitali šta je potrebno da Solnok osvoji titulu klupskog prvaka Evrope, a Žile im reče: "Kupite Prleta". Ili kada je Vujas svojevremeno pričao da bi sve dao da ima njega u timu.
I ja sam imao sreću da dve predivne godine u Zvezdi provedem sa njim. On je tri u jedan: igračina, mozak, ljudina. Takvu karijeru malo ko ima. Fića i on sada prednjače. I Dule Pijetlović je u klubu 300, a gde je tek selektor Savić sa svojih 444. Tamo daleko, ja bih rekao.
Koliko znam, ja sam na broju 125 kada su mečevi u nacionalnom timu u pitanju. Imam mnogo da gulim do ovih velikih brojki. Ali, sa ovakvim asovima i divnim ljudima je sve lakše.
kurir.rs / kurir sport
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
