Evropski amaterski i profesionalni šampion Evrope, osvajač brojnih priznanja, najbolji sportista bivše Jugoslavije 1974. godine, izgubio je poslednju rundu, onu životnu, nakon duge i teške borbe.
Marijan Beneš je rođen u Beogradu. Roditelji Josip i Marija su bili nastavnici. Pod uticajem oca nastavnika muzičkog, Marijan je naučio da svira klavir i violinu, tako da je za budućeg boksera imao neobično obrazovanje. Marijan je imao tri brata i sestru Ljiljanu. Detinjstvo je proveo u Tuzli u bokserskom klubu Sloboda. Životni put mu je krenuo neočekivanim stazama kada je kao desetogodišnjak ušao u ring i pobedio suparnika koji je imao osamnaest godina. Sa šesnaest godina potpisuje za Slaviju, bokserski klub iz Banje Luke, gde i ostaje tokom amaterske karijere.
Tokom amaterske karijere, Beneš je osvojio devet titula prvaka Bosne i Hercegovine, četiri puta bio je prvak Jugoslavije i mnogo revijalnih titula.
Na Evropskom prvenstvu u boksu održanom 1973. godine u Beogradu osvojio je titulu šampiona u lako-velter kategoriji. Te godine je proglašen za sportistu godine u izboru dnevnog sprotskog lista „Sport“. Ubrzo posle ovog uspeha Beneš se razboleo od hepatitisa, međutim to nije značio kraj karijere. Izuzetno tvrdoglav i privržen boksu, odlučio je da nastavi . Učestvovao je na Olimpijskim igrama 1976. u Montrealu, ali je ispao posle druge runde takmičenja.
U profesionalce je prešao 1977. godine i veoma brzo stigao u sam vrh. U Banjaluci je 17. maja 1979. godine osvojio titulu profesionalnog Evropskog šampiona u EBU verziji, nokautiravši boksera iz Francuske, Žiberta Koena u četvrtoj rundi. Titulu profesionalnog prvaka je uspešno odbranio četiri puta i na kraju ju je izgubio na poene 1980. godine od VBA šampiona Ajub Kalule u meču koji je održan u Danskoj.
Teška povreda oka je uspela ono što žutica nije mogla, okončala je Benešovu boksersku karijeru. Ne zna se tačno iz kog meča je ova povreda proizašla, po nekima 1983. godine u meču protiv Luisa Minčila, po drugima Beneš je ovu povredu vukao još od 1979. godine, od borbe protiv Sandija Toresa u Zenici.
Tokom karijere, Beneš je imao mnogo povreda neke od njih za koje se zna su dvadeset šest puta slomljene kosti na različitim mestima. Povrede glasnih žica koje su uzrokovale da mu govor postane tih i spor.
Beneš je imao ukupno 39 profesionalnih mečeva, od kojih je 32 pobedio (21nokautom) a šest je izgubio (tri nokautom) i jedan meč je boksovao nerešeno. Ukupno je odboksovao 233 profesionalne runde.
Beneš se povukao iz boksa 1983. godine i boksovao je još dva egzibiciona meča tokom devedesetih godina prošlog veka.
Živeo je u Banjaluci. Izdao je knjigu o sportu "Druga strana medalje".
Kurir sport
