Uroš je dečak o kome se u Prokuplju priča na svakom koraku zbog čega su uz trenera Predraga Mladenovića najveći "krivci" njegovi roditelji majka Ivana i otac Nikola koji ga od početka prate i podržavaju.
Svesni da njihov sin izrasta u sjajnog gimnastičara koji će dostići jednog dana vrhunac u ovom sportu. Sportski radnici imali su sluha za njegov uspeh i talenat. Izabran je za najboljeg sportistu u kategoriji pionira za 2018. U velikoj meri tome je doprinela srebrna medalja na nedavno održanom Međunarodnom Gimnastičkom turniru u Novom Sadu, koja je bila kao šlag na torti za prethodne uspehe na nacionalnim takmičenjima.
"Kada smo ga kao šestomesečnu bebu odveli da snima kukove, njegov pedijatar dr. Krdžić je pogledala snimak i rekla: Od ovog deteta neće biti ni Ronaldo, ni Đoković. Ovo je budući gimnastičar ili baletan", priča nam Uroševa majka, Ivana.
Devetogodišnji Uroš nam kaže da se seća početaka:
"Prvi put sam na trening otišao sa tri i po godine, tada nisam znao ni lepo da izgovorim svoje ime".
Uz predan rad i trud uz pomoć trenera Predraga Mladenovića postaje vrlo brzo ime koje uspeva da natera sportsku javnost u Prokuplju da o njemu bruji na sav glas. Kako nam objašnjava njegov trener Uroš je sa šest godina bio državni prvak, a već sa sedam je u Novom Sadu bio osmi na međunarodnom takmičenju.
Tada je maleni Uroš shvatio da ga neće za razliku od većine njegovih vršnjaka interesovati sportovi sa loptom.
"Za moj razvoj najzaslužniji je trener Peđa", kaže nam, i dodaje:
"Najveću podršku imam u svojoj porodici, i pored trenera svakako su i oni zaslužni za sve moje uspehe".
Kako kaže uživa u "popularnosti" u svom gradu koju mu donose uspesi, a ističe da ne voli nijednu drugu medalju sem zlatne.
"Svaki put kada idem na takmičenje, želim da osvojim zlatnu medalju, jer druge ne volim. Ne čine me srećnim, a i ne sijaju lepo".
Talentovani Prokupčanin pored nacionalnih i međunarodnih priznanja dva puta je bio proglašavan za najboljeg mladog sportistu grada u 2016. i 2018. godini. Njegov trener, Predrag Mladenović o Urošu ima samo reči hvale i kaže sledeće:
"Uroš je zaista jako talentovan dečak, rođeni pobednik, i to sam znao od prvog dana kada je došao na moj trening. Uvek je ozbiljan, i predan onome što radi, i zato je uspešan u gimnastici".
Na pitanje koje su njegove omiljene sprave i zašto, Uroš odgovara kao iz topa:
"Volim sve sprave, ali najviše mi se sviđaju vratilo i konj. Jer su to najsloženije vežbe", sa ushićenjem priča mladi Grujić.
Prvi značajniji uspeh Uroš beleži novembra 2015. godine u drugom kolu Pionirske lige Srbije za dečake u Novom Sadu gde osvaja prvo mesto u višeboju sa dva boda više od drugoplasiranog. Raskošnim talentom skreće sve više pažnju stručnjaka, nižu se nagrade.
U prvom kolu u Kostolcu za pionire Srbije takođe osvaja prvo mesto u višeboju i već u drugom kolu u Novom Sadu odbranio je prvo mesto i postao prvak države u višeboju za pionire, gde je drugoplasiranom pobegao za deset bodova.
Nedelju dana kasnije u Kostolcu osvaja četiri medalje i to prvo mesto i zlatnu na razboju, dve srebrne na konju sa hvataljkama i bronzanu na parteru. A onda kada su shvatili da u Srbiji nema konkurenciju Uroša šalju na Međunarodno takmičenje gde biva prvo osmi, pa peti, i na kraju prošle godine i drugi. Tako stavljajući do znanja svima u Evropi i Svetu da Srbija uvek ima najbolje sportiste, pa čak i u gimnastici.
Na kraju, iz porodičnog doma u Prokuplja, mladi Uroš Grujić nas ispraća uz obećanje da će nastaviti da bude najbolji i da će nas pravovremeno obaveštavati o svojim sportskim uspesima.
Kurir sport / Nemanja Tonić, Foto: privatna arhiva
