Rođen je 1921. godine u porodici Kozaka uz Donske oblasti u Ukrajini. Već sa pet godina je počeo da trenira gimnastiku, ali bez većih uspeha do početka Drugog svetskog rata.
Početak velikog rata je dočekao kao volonter artiljerac u Crvenoj armiji, ali su ga već septembra 1941. godine Nemci zarobili u jednoj akciji. Odmah je odveden u čuveni koncentracioni logor Buhenvald u Nemačkoj, gde je zaveden kao broj 10491.
Tokom naredne četiri godine Čukarin je boravio u čak 17 nacističkih koncentracionih logora. Nemci su ga 1945. godine utrpali u brod zajedno sa još nekoliko stotina zatvorenika, sa ciljem da ga potope u otvorenom moru. Na sreću zatvorenika, "baržu smrti" u Severnom moru su spasli Britanci koji su stigli u poslednji čas. Kada je oslobođen te 1945. godine imao je samo 40 kilograma.
Majka ga u nije prepoznala kada su se videli prvi put posle četiri godine. Tek kada joj je pokazao ožiljak na glavi iz majčinih očiju je krenula suza kao znak prepoznavanja. Tada je saznao da su njegov otac i brat poginuli u ratu.
Posle rehabilitacije Čukarin se vratio svojoj ljubavi prema gimnastici. Njegova železna volja je pobedila i on je nastavio da vežba pa je 1948. godine postao prvak Sovjetskog saveza. Bio je to prvi korak ka krajnjem cilju - učešću na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. godine.
U glavnom gradu Finske je bio najstariji takmičar, za gimnastiku veteran, ali to 31-godišnjaku nije smetalo da postane najsupešniji sportista 15. Olimpijskih igara. Osvojio je četiri zlatne i dve srebrne medalje.
To mu je dalo dodatni elan, pa je i narednih godina vladao svetskom gimnastikom. Dve godine kasnije je postao šampion sveta, a na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. godine sa 35 godina je osvojio pet medalja - tri zlata i po jedno srebro i bronzu.
Postao je drugi najuspešniji gimnastičar u istoriji Sovjetskog saveza, tik iza legendarne Larise Latinjine koja je osvojila devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama. Zbog toga je 1956. godine dobio orden Lenjina, najveću civilnu nagradu u tadašnjem Sovjetskom savezu.
Posle trenerske karijere postao je profesor na Univerzitetu za sport, a umro je 1984. godine.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
