Najnovije vesti

Neprevaziđena Larisa Latinjana

Istorija Igara

Neprevaziđena Larisa Latinjana

Ostali sportovi
00:00h
Sa 18 olimpijskih medalja - devet zlatnih, pet srebrnih i četiri bronzane, Latinjana i danas drži rekord po broju odličja

Najznačajnija svetska sportska manifestacija konačno je 1964. godine održana na azijskom kontinentu, a tradicionalno poslovični i vredni Japanci uložili su u organizaciju 18. Igara ogromno znanje i materijalna sredstva, od kojih je 2,7 milijardi dolara uloženo samo na uređenje Tokija.Igre u "Zemlji izlazećeg sunca" trebalo je da budu organizovane još 1940, ali je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) bio prinuđen da ih zbog nepovoljnog istorijskog momenta, odnosno Drugog japansko-kineskog rata 1937, oduzme Tokiju i dodeli Helsinkiju koji nije uspeo da ih priredi zbog početka Drugog svetskog rata.U konkurenciji sa Detroitom, Bečom i Briselom 24 godine kasnije MOK je "zeleno svetlo" dao Tokiju, a koliku važnost su Japanci pridavali Igrama potvrđeno je i činjenicom da je 10. oktobra početak takmičenja na svečanoj ceremoniji označio car Hirohito.Takmičenja u 19 sportova, preciznije 163 discipline, trajala su do 24. oktobra uz učešće 5.151 sportista iz 93 države, što je tada bio rekord. Čast da budu upisani na listu osvajača medalja pripala je predstavnicima 41 zemlje.Najuspešniji su bili takmičari Sjedinjenih Američkih Držva sa 90 odličja - 36 zlatnih, 26 srebrnih i 28 bronzanih. Vrhunske sportske rezulate ponovo su dokazali članovi tima Sovjetskog Saveza, drugoplasirani sa 96 medalja (30 - 31 - 35), kao i domaćin Japan sa 29olimpijskih trofeja (16 - 5 -8).Na 18. Igrama, koje su u program uvrstile odbojku i džudo, a među osvajače medalja prvi put sportiste Tunisa, Kenije i Nigerije, Jugoslavija je učestvovala sa 76 sportista u devet sportova i osvojila pet medalja - dve zlatne, jednu srebrnu i dve bronzane, sto nam je donelo 19.poziciju među zemljma osvajačima trofeja.Za "plave" nastup u Tokiju je bio najuspešniji do tada, s obzirom da su po broju trofeja izjednačili rekord sa Igara u Amsterdamu 1928, ali su "japanske" medalje bile"sjajnije". Prvo zlatno odličje za jugoslovensko rvanje grčko rimskim stilom osvojio je Branislav Simić, a posle 28. godina, odnosno od medalje Leona Štukelja iz Berlina 1936, Miroslav Cerar doneo je zlato jugoslovenskoj gimnastici i to na konju sa hvataljkama.Srebro je pripalo vaterpolistima, a bronze Ceraru na vratilu i rvaču grčko rimskim stilom Branku Martinoviću.

U istoriju Igara fantastičnim rezultatima ušla je sovjetska gimnastičarka Larisa Latinjina sa dve zlatne, dve srebrne i dve bronzane medalje i na taj način kolekciju olimijskih trofeja zaokružila na rekordnih 18 - devet zlatnih, pet srebrnih i četiri bronzana. Rekord Latinjine do danas još nije prevaziđen.

Rekordi su se nizali i na plivačkim nadmetanjima uz dominaciju 18. godišnjeg Amerikanca Dona Šolandera sa osvojene, do tada rekordne, četiri zlatne medalje, uz tri svetska i jedan olimpijski rekord.Mađarskom vaterpolisti Deši Đarmatiju pripalo je peto uzastopno olimpijsko odličje, a u Tokiju su se, osvojivši treće olimpijsko zlato u kontinuitetu, proslavili i australijski plivač Don Frejzer - pobednik u trci na 100 metara slobodnim stilom, kao i sovjetski veslač Vjačeslav Ivanov.Etiopljanin Abebe Bikila postao je prvi olimpijac koji je u maratonu odbranio titulu i to nakon kratkog oporavka od operacije slepog creva. Interesantno je da je Bikila na svom prvom pobedničkom maratonu u Rimu, četiri godine ranije, trčao bos, a u Tokuju su za njega napravljene posebne patike u kojima je istrčao jedno od najboljih vremena u istoriji olimpijskih trka u najtežoj atletskoj disciplini - 2:12,22 časa.Pored sportskih poruka u duhu olimpijskog pokreta, Japan je svetu te 1964. godine sa svečane ceremonije otvaranja Igara poslao i političku, odnosno antiratnu poruku - Olimpijski plamen upalio je Jošinori Sakai rođen 6. avgusta 1945. u Hirošimi, na dan kada je na nju bačena atomska bomba.

Pregled medaljazlato srebro bronza

1. SAD 36 26 282. SSSR 30 31 353. Japan 16 5 84. Ujedinjeni tim Nemačke 10 22 185. Italija 10 10 76. Mađarska 10 7 57. Poljska 7 6 108. Australija 6 2 109. Čehoslavačka 5 6 310. Velika Britanija 4 12 211. Bugarska 3 5 212. Finska 3 0 2Novi Zeland 3 0 214. Rumunija 2 4 615. Holandija 2 4 416. Turska 2 3 117. Švedska 2 2 418. Danska 2 1 319. Jugoslavija 2 1 220. Belgija 2 0 121. Francuska 1 8 622.Kanada 1 2 1Švajcarska 1 2 124. Bahami 1 0 0Etiopija 1 0 0Indija 1 0 027. Koreja 0 2 128. Trinidad i Tobago 0 1 229. Tunis 0 1 130. Argentina 0 1 0Kuba 0 1 0Pakistan 0 1 0Filipini 0 1 034. Iran 0 0 235. Brazil 0 0 1Gana 0 0 1Irska 0 0 1Kenija 0 0 1Meksiko 0 0 1Nigerija 0 0 1Urugvaj 0 0 1

Prvi put olimpijske medalje osvojili su takmičari iz Tunisa, Kenije i Nigerije.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track