Sredinom šezdesetih Oleg Protopopov i Ljudmila Belusova bili su planetarno popularni klizači.
Dvaput zaredom bili su olimpijski šampioni u sportskim parovima, u Inzbruku 1964. godine i četiri godine kasnije u Grenoblu. Svet i Evropa su bili pod njihovim nogama. I onda, u jeku popularnosti, preko noći u nekadašnjem SSSR-u otišli su u zaborav. Njihovi rezultati bili su preko noći izbrisani!
A kako je sve krenulo...
Oleg Protopopovje svoje mučno, ratno detinjstvo proveo u tadašnjem Lenjingradu, današnjem Sankt Peterburgu, koji je od septembra 1941. do januara 1944. bio pod opsadom nacističkih trupa. Mnogi životi su se ugasili u tim surovim vremenima. Što od neprijateljskih bombi, što od gladi i zime. Uz nadljudske napore Olegov očuh je uspeo nekako da izvuče iz opkoljenog i gotovo uništenog Lenjingrada malog Olega i njegovu majku, profesionalnu balerinu.
"Ko zna da li bi i preživeo da ga nije iz grada izvukao jedan ruski pesnik i onako mu usput poklonio klizaljke", piše u biografiji ovog maestralnog klizača.
Tri godine mlađa Ljudmila Belousova je takođe kasno počela da se bavi klizanjem, zaljubivši se u ovaj sport gledajući austrijski film „Proleće na ledu”. Imala je 16 godina kada je prvi put stala na klizaljke.
Sudbina ih je spojila u trening kampu u Moskvi 1954. godine. Brzo su "kliknuli", ali njihova sreća bila je kratkog veka. Oleg je morao na dugogodišnje odsluženje vojnog roka, a Ljudmila je ostala u Moskvi.
Sledeće godine Ljudmila napušta studije u Moskvi i seli se u Lenjingrad, gde je Oleg služio vojni rok u Baltičkoj floti. Svaki slobodan trenutak su provodili zajedno, na ledu. Tolika predanost je morala da urodi plodom. Oleg i Ljudmila su osvojili prvu olimpijsku zlatnu medalju za tadašnji SSSR u Inzbruku 1964. godine, i bili prvi par u najdužem, četrdesetogodišnjem nizu u istoriji olimpijskog sporta, jer su sovjetski/ruski parovi osvajali zlatne medalje od 1964. pa sve do 2006. godine.
Oleg je tada, napunivši 31 godinu, bio najstariji učesnik klizačkih takmičenja. Na sledećim Olimpijskim igrama u Grenoblu, čudo se ponovilo. Oleg i Ljudmila su ostvarili isti uspeh kao i na prethodnim Olimpijskim igarama. Oštricama svojih klizaljki ispisivali su istoriju klizačkog sporta. Četiri godine za redom (1965, 1966, 1967. i 1968) osvajali su zlatne medalje i na Evropskom i na Svetskom prvenstvu.
U jeku njihove najveće slave postali su nepoželjni jer su bili prijatelji Arkadija Galinskog, poznatog ruskog sportskog novinara. On je početkom sedamdesetih napisao i izdao knjigu "Ne pravi sebi idola". Pisao je o nameštanju u ruskom fudbalu. Nije prošlo dugo pa je izgubio posao, a sve redakcije na području Sovjetskog Saveza dobile su zabranu da ga slučajno ne zaposle.
A onda su počeli isto da prolaze i njegovi najbolji prijatelji. Videvši šta se spremna, Oleg i Ljudmila zatražili su 1979. godine politički azil u Švajcarskoj.
Odlučili su da se skuće u jednom malom švajcarskom selu. Oleg i Ljudmila se više nisu takmičili, ali su organizovali klizačke kampove i bavili se podučavanjem.
U svojoj otadžbini proglašeni su za izdajnike, njihova imena su izbrisana iz sovjetskih dnevnika osvajača medalja. Kao da nisu postojali...
Mnogo, mnogo kasnije su im vraćena sva prava i priznanja koja su im nepravedno oduzeta. Oleg i Ljudmila su prvi put posetili Rusiju posle 23 godine izgnanstva, na poziv slavnog hokejaša, tada ministra za sport, Vjačeslava Fetisova.
Belousova i Protopopov su mnogo doprineli razvoju klizačke discipline kojom su se bavili uvođenjem tri varijacije "spirale smrti", koje su nazvali "kosmičkom spiralom", "spiralom života" i "spiralom ljubavi".
Stručnjaci i analitičari ovog sporta naglašavaju da su Belousova i Protopopov veliki klizači ne samo zato što su bili višestruki šampioni, već i zbog svog izuzetnog stvaralačkog uticaja.
Ljudmila i Oleg su oduševili svet i 2015. godine, 51 godinu nakon osvajanja prvog olimpijskog zlata, svojim učešćem na reviji na ledu "Veče sa šampionima" koje se održava svake jeseni u organizaciji studenata Univerziteta Harvard.
Oni tada nisu izvodili piruete i skokove iz razumljivog razloga, ali još uvek su mogli da se uvuku u one iste šljokičave kostime stare pola veka, i od onog trenutka kad se začuju prvi taktovi muzike pa sve dok se ne prolomi gromoglasni aplauz, ove dve umetničke duše žive svoj san i ne primećuju da se tu, u njihovoj okolini, vrti i čitav jedan kosmos.
Oni su svoju najlepšu bajku pisali na ledu sve do Ljudmiline smrti 2017. godine. Belousova je preminula u 81. godini života.
U njenu čast, Oleg, koji danas gazi 87-mu godinu života, svake godine organizuje izložbu "Živela žena" u okviru manifestacije "Klizanje za odrasle" i svojom solo tačkom zatvara ovaj događaj.
(Kurir sport, medias.rs)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
