Tako blizu, a tako daleko!Ekipa Kurira je s porodicom Arunović odgledala Zoranino finale u Londonu. Drhtale su i emotivno svaki trenutak proživljavale majka Bisa, brat Zoran i tetka Vesa.Mama ko mama, sa stalnim uzdasima pratila je svoju ćerku držeći čvrsto jastuk u krilu.- Au, au, idemo napred - bile su prve reči majke Bise kad je počelo finale.Što je takmičenje odmicalo, raspoloženje u porodici Arunović bilo je sve bolje, jer se Zorana iz kruga u krug sve više približavala osvajanju jedne od medalja.- Još samo malo, verujem u svoju ćerku. Samo izdrži. Ako osvoji medalju, moramo da se počastimo - rekla je mama Bisa ekipi Kurira, koja je prihvatila njen predlog.- Bronza, bronza, bravo, bravo. Doneli ste sreću - rekla je Bisa.Međutim, ta sreće je kratko trajala, jer se na ekranu pojavilo da je naša strelkinja osvojila tek četvrto mesto.- Ako je ona zadovoljna, biću i ja. A mislim da hoće. Ona voli medalje, bože moj. Citiram Zoranine reči: Život ide dalje i posle Londona. Ona je digla ruke, svi smo se obradovali, ali ne znam šta se desilo - završila je Bisa Arunović.Bez obzira na to što Zorana nije osvojila medalju, odmah posle finala telefon njene majke je stalno zvonio. Mnogi znani i neznani čestitali su na velikom uspehu.(M. N.)
