A 17. avgust bio je zaista poseban dan na najuspešnijim Igrama za Srbiju dosad. Čini mi se da smo i mi novinari tog dana trčali više nego i na jednom takmičenju da bismo stigli da pokrijemo sve događaje. Pred kraj smo morali i da se razdelimo, pa da jedni gledaju jedno, a drugi drugo jer nije bilo moguće biti na dva mesta istovremeno.
Počelo je u ranim prepodnevnim satima, a srpski dan otovorila je Tijana Bogdanović u tekvondou. I mlela je redom, nemilice rasturala rivalke te stigla do polufinala. U četvrtfinalu je sa 17:7 rasturila branioca titule, Kineskinju Đinhju Vu. Svaki savet i svaka ideja trenera Dragana Jovića (pred turnir mi je rekao da Kineskinju neko mora da pobedi, a ko će ako nećemo mi), koji nas je molio da mu negde nadjemo kafu u pauzi pred polufinale, sprovedeni su u delo. A u polufinalu Meksikanka Adilena Manjarez.
Pamtim poruku od sina "vratila je Tića na fabrička podešavanja" posle spektakularnih 10:0 i obezbeđenog srebra. Olimpijskog srebra, koje će joj kasnije i završiti oko vrata samo zbog brutalne krađe i otimanja pobede nad Kim Sohui iz Koreje. To finale nisam odgledao uživo.
Put me je odmah posle polufinalne borbe odveo na Marakanu. Da gledam Ivanu Španović kako obara tadašnji srpski rekord. Da posvedočim velikom ostvarenju i osvajanju bronzane medalje na Olimpijskim igrama.
I da doživim da mi se Ivana rasplače na ramenu prilikom davanja izjave. Evo i sad me napadaju žmarci kada se setim tog nerealnog prizora. U tim trenucima za emocije nije bilo vremena. Koliko sutradan, napravljena proslava zbog njihovih medalja, kao i srebra kajakaša Marka Tomićevića i Milenka Zorića, bila je nasmejana i sve je bilo na svom mestu.
Valjalo je ponovo proći pola Rio de Žaneira ne bi li se stiglo na veliko četvrtfinale košarkaškog turnira i duel Srbije i Hrvatske. Uhvatih neki internet u autobusu, pa pratih dešavanja na terenu... Sećam se da je Bogdan Bogdanović "podivljao" i nemilice zatrpavao koš rivala, te da sam na pristojnom plusu za Srbiju odlučio da prištedim ono što je ostalo od baterije na telefonu kako bih mogao da snimim izjave košarkaša, učesnika polufinala Olimpijskih igara.
Utrčavanje u halu, i neprijatno iznenađenje. Semafor kaže da je mnogo tesno. Kao kroz neku maglu pamtim mirnu ruku golobradog Nikole Jokića i pobedu. Veliku pobedu da zaokruži veliki dan. Jedan od onih u kojima je Srbija uživala u Brazilu.
A proslavili smo ukupno osam medalja - dve zlatne (Davor Štefanek i vaterpolisti), četiri srebrne (Tijana Bogadnović, košarkaši, odbojkašice, kajakaši) i dve bronzane (košarkašice i Ivana Španović). Više nego ikad dosad.
G.F./Kurir sport
NE PROPUSTITE
