Znate onaj huk sa tribina kada se recimo Ivana Španović zaleće da u šestoj seriji skoči do zlatne medalje na Olimpijskim igrama, onu ekstazu kad Novak Đoković osvoji meč loptu, delirijum kad vaterpolisti postanu olimpijski šampioni. Onaj zvuk koji proizvede nekoliko desetina srpskih navijača kraj košarkaškog terena kad Bogdanović ubaci trojku i tako ućutka preostalih dvadesetak hiljada ljudi u dvorani?
E toga u Tokiju neće biti. Vlada Japana je u dogovoru sa Međunarodnim olimpijskim komitemom (MOK) odlučila da ovogodišnje Olimpijske igre uživo mogu da gledaju samo domaći navijači. Razlog je jednostavan - Japanci se plaše novih sojeva koronavirusa koji bi mogli da pristignu u njihovu zemlju. Legitimno sasvim.
Bez izuzetka svaki sportista će vam reći da "vetar" koji dobija sa tribina mnogo znači u ključnim momentima utakmica, borbi, takmičenja. A sada će za to ostati uskraćeni. Isto tako će se uglas složiti da veće stvari od Olimpijskih igara nema i da je to san svakog klinca koji počne da se bavi sportom. Ponajpre zato što predstavljaju svoju zemlju na najvećoj sportskoj smotri, a onda i zato što na nekom drugom kraju sveta osete podršku sa tribina i prosto pucaju od ponosa i adrenalina.
Danas, na 135 dana do poćetka Olimpijskih igara u Tokiju znamo da će najbolji svetski sportisti za tu draž biti uskraćeni. I znamo da na tribinama neće biti nikog osim Japanaca. Ali ne znamo gotovo ništa više.
I dalje nije poznato kako će tačno izgledati Olimpijske igre, hoće li sportisti biti u strogoj izolaciji ili će ipak moći da izađu bar u kru Olimpijskog sela, da li će vakcina biti preduslov za učešće? Pitanja je milion, odgovora još nema, a vreme do početka igara lagano curi.
Ostaje nam samo da verujemo da će Japanci pronaći način da od svega naprave spektakl, ali i da budemo uvereni da ove Igre neće biti ni blizu onoga na šta smo navikli.
(Gojko Filipović)
NE PROPUSTITE
