Najnovije vesti

PRE NEKOLIKO GODINA BIO JE BESKUĆNIK, A DANAS JE ŠAMPION SVETA Neverovatna priča o Nganu nikoga ne ostavlja ravnodušnim! (VIDEO)
Foto: Profimedia/Printscreen

predator

PRE NEKOLIKO GODINA BIO JE BESKUĆNIK, A DANAS JE ŠAMPION SVETA Neverovatna priča o Nganu nikoga ne ostavlja ravnodušnim! (VIDEO)

Ostali sportovi
08:41h

UFC teška kategorija u noći između subote i nedelje dobila je novog šampiona, njegovo ime je Frensis "Predator" Nganu!

Ovaj fantastični borac iz Kameruna postao je prvak nakon što je u drugoj rundi brutalno nokautirao američkog borca hrvatskog porekla Stipu Miočića.

Naganu je poreklom iz Kameruna izgleda zaista zastrašujuće. Visok je 194 centimetra i ima 115 kilograma!

On je definitivno nešto najstrašnije što možete videti z ringu. Kreće sa kao borac iz srednje kategorije, a ima pravi ubilački instinkt, nema milosti prema protivnicima.

Naganu je zvanično vlasnik najrazornijeg udarca na planeti. Sa 129.000 jedinica registrovanih na merenju na UFC institutu u Las Vegasu, daleko je nadmašio 114.000 Tajrona Sponga.

Fransis Nganu
foto: Profimedia

Životna priča ovog neverovatnog borca nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Pre samo sedam godina Fransis je bio očajni izbeglica iz Kameruna, koji je spavao na ulicama Pariza. Nije imao bukvalno ništa u životu, osim ogromne snage i sna...

Ako mislite da je teško biti beskućnik u Parizu, sam Nganu će vam reći da ima i težih stvari. Mnogo težih. Kakvo je, na primer, bilo njegovo detinjstvo u Kamerunu.

Čak i danas, kad živi u ogromnom luksuznom stanu sa čije terase puca pogled na kanjon pored Las Vegasa, Nganu se seća svakog momenta očaja iz kog je došao na vrh sveta.

- Ovo ne znači ništa - pokazuje na kožni kauč, stakleni sto i ogromni skupoceni televizor. - Ja ne mogu da dozvolim sebi da mi ovo bude dovoljno. Ovo je dobra stvar, ali meni nije dovoljno. Ja želim nešto veliko, najveće. Ne smem da stanem - govorio je Fransis.

Dok priča o svom detinjstvu u Kamerunu, Naganu se izgubi, pogled mu odluta, i guta reči. Problem je što ne ume da odgovori na pitanje "kakvo ti je bilo detinjstvo u Kamerunu".

Njegov rodni gradić u Bati zvali su "selo peska", po proizvodu koji su skupljali, prodavali i od njega živeli.

Kad je Naganu rođen, u septembru 1986. godine, u Kamerunu nije postojao nacionalni obrazovni sistem. Rođen je u siromašnoj porodici, pa je, čim bio sposoban, počeo da radi, kako bi porodica imala šta da jede.

- U Kamerunu deca imaju velike probleme. Oni misle da je sve već izgubljeno, i pre nego što su se rodili. Čini im se da im nije dozvoljeno ni da sanjaju. Nije im dozviljeno da budu ambiciozni. Onda oni samo prihvate da budu žrtve sopstvenih života - emotivno je govorio Naganu.

Kad je imao 6 godina, Naganuovi roditelji su se razveli, a on je od tada živeo po kućama rođaka, zajedno sa majkom, trojicom braće i sestrom.

- Deca sa kojom sam živeo me nikad nisu ostavljala na miru. Uvek su me maltretirali. Vikali su da sam iz loše porodice, uvek su me podsećali da sam stranac u njihovim kućama - kaže Fransis.

Fransis Nganu
foto: Printskrin / You Tube

Gledajući mamu kako se muči kako bi zaradila dovoljno da prehrani njega, braću i sestru, motivisalo je silno malog Fransisa da učini nešto sa sopstvenim životom. Budući da se odmalena bavio fizičkim radom, a da je bio visok i snažan, odlučio je da se okuša u boksu.

- Kad god mi je teško na treningu, kad god poželim da odustanem, samo zamislim mamu kako je bolesna i kako nema para da plati lečenje u Kamerunu. Ja se borim ne za sebe, nego za živote svoje porodice, koja je ostala tamo - pričao je Nganu.

Niko, naravno, nije uzimao Fransisa za ozbiljno, njegov trening niti fascinaciju sa Majkom Tajsonom. U selu nikad niko nije bio profesionalni sportista, i svi su se smejali njegovim planovima.

- Svi su mi pričali da sam lud. Vikali su mi, smiri se, čoveče, preveliki su ti snovi - seća se Naganu.

Sa napunjenih 12 godina, Fransis je počeo da radi kao sakupljač peska. Provodio je sate, i sate, i sate lopatajući pesak i tovareći ga u kamione, koji su ga vozili u gradove, da bi bio upotrebljen na građevini. Ponekad bi mali Fransis ceo dan proveo do kolena u vodi, skupljajući pesak sa dna reke. Drugim danima bi bio na dnu kamenoloma, sa čijih litica su često padale stene i ubijale njegove kolege.

Fransis Nganu
foto: Printskrin / You Tube

Činilo se da je tu, na početku, i kraj puta za Naganua. Drugi su, međutim, očekivali da mali Fransis, snažan i razvijen, krene očevim stopama. Tata, poznat kao opasni ulični borac i snagator, bio je strah i trepet u selu, i sada su svi mislili da dobija naslednika.

- Imao je lošu reputaciju. I zato su mi svi govorili, kad bi me videli - bićeš ti isti kao svoj otac. A ja sam mrzeo to osećanje. Stideo sam ga se. Rekao sam sebi da nikad neću postati kao on, nikad - iskren je Naganu.

Posle decenije rada na skupljanju peska, Naganu odlazi u Dualu, najveći grad u Kamerunu, i zapošljava se kao fizički radnik u industriji odeće.

Fransis Nganu
foto: Printskrin / You Tube

Sa 22 godine, konačno počinje da trenira boks, između smena na svom novom poslu.

Radio je danju, trenirao predveče, spavao između toga, i tako nekoliko godina. Posle sparingovanja sa svim borcima u Duali, i njemu i svima je bilo jasno da je nadrastao ovu sredinu, i da nešto veće, ono što je želeo, može da postigne samo van Kameruna.

Tada je počeo da kuje planove o odlasku u Francusku.

- Ljudi su mi govorili: ti misliš da je Evropa kao raj. E pa nje raj. A ja bih im odgovorio - meni ne treba raj. Ja ću da se borim. Ja ću da se borim za sve o čemu sanjam - priča Naganu.

Prvog dana u Parizu, Fransis je naučio tri stvari: gde da jede, gde da spava, i gde da ide na bokserski trening.

Plan mu je bio jednostavan: prolazio je kroz razne krajeve grada i pitao bi ljude gde je najbliži bokserski klub. Kad bi pronašao neki, ulazio bi unutra i govorio bi:

- Doselio sam se ovde tek, nemam gde da spavam i nemam novca. Ali nisam došao da prosim. Samo mi treba da treniram negde, jer ja ću biti šampion sveta - govorio bi.

Naganu je ubrzo našao pravog trenera, koji ga je pustio da trenira u njegovoj hali, i da spava unutra. On mu je dao i 50 evra, da kupi ranac, majicu, peškir i šorts.

- Nisam imao zavoje za ruke, gumu za usta, ništa nisam imao, ali b*leo me je k*rac za to. Samo sam želeo da počnem, da krenem. Trener je bio impresioniran Nganuovim bokserskim umećem, ali su mu ljudi govorili da, ako želi više para, počne da se bavi sa MMA. Boks je, govorili su, zatvoren svet, i bez veza sa moćnim promoterima nema para.

Fransis Nganu
foto: Profimedia

Ipak, iako je bio idealan za MMA, Nganu je još uvek želeo da bude bokser, jer to mu je bio životni san. Tek posle 5-6 lakših borbi u MMA, i posle novca koji je zaradio, a koji je mnogo veći od novca koji bi zaradio u boksu, Naganu je prelomio.

Uskoro je Naganu počeo ozbiljno da se koncentriše na MMA, i protivnici su padali jedan za drugim...

Fransis Nganu
foto: Profimedia

Kurir sport

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...