Nakon godine neizvesnosti, odigrana su neka od najvažnijih sportskih takmičenja, poput odloženih olimpijskih igara u Tokiju, evropskih i svetskih prvenstava u kolektivnim i individualnim sportovima. Ipak I ona su prošarana odlaganjima i problemima usled nekoliko talasa pandemije pa su se sva takmičenja, u tzv. pikovima talasa, odlagala ili otkazivala.
Slična situacija je i u triatlonu, gde je održano dosta takmičenja, naročito ona na početku i sredinom sezone, dok su pojedina važna takmičenja ipak odložena ili otkazana. Srpski triatlonac Gajo Burić je ove godine pobedio u Šamorinu na The Challenge šampionatu i tako se vratio na pobednički put nakon dve godine odsustva zbog pandemije i pratećih stvari.
Dok je u Engleskoj, Americi, Nemačkoj, sastavni deo školskog i univerzitetskog programa, budući da obuhvata bazične sportove, triatlon još uvek ne zauzima mesto koje zaslužuje u Srbijii. Našeg triatlonca smo pitali o njegovim počecima, koji su benefiti triatlona i o tome šta je najvažnije kako bi se bavili ovim sportom.
Šta je sve potrebno za prvi triatlon?
Uvreženo mišljenje da je mnogo sredstava potrebno za vaš prvi start je pogrešno. Sve što vam je potrebno je dobra volja, fizička sprema naravno, kako se ne bi povredili - minimalno nekoliko meseci kontinuiranog treninga, zatim dres ili kupaće gaće, patike i bilo kakav bicikl. Tako sam i ja počeo. Moj prvi triatlon je bio sa pozajmljenim čeličnim biciklom marke “Peugeot” od mog druga Vlade i u triatlonsko-trkačkom kombinezonu. Nakon toga vremenom, kako budete napredovali u formi i sa postignutim rezultatima, napredovaćete i sa nabavkom modernije i skuplje opreme. Ne treba obeshrabriti ljude i reći da je start izuzetno skup. Amaterski triatlon je uživanje i najlepši deo karijere svakog triatlonca, gde se takmičite sami sa sobom i uživate u obaranju ličnih rekorda, bez ikakvih pritisaka. Nastavak i profesionalno bavljenje triatlona je izuzetno skupo, pre svega zbog logistike, putovanja i tehnike.
Zašto je triatlon sve popularniji na zapadu, ima ga čak i u školama i na univerzitetima?
Triatlon je izuzetan sport jer obuhvata discipline koje su urođene čoveku, kao i biciklizam koji mu je veoma srodan po pokretima. Izuzetan je za razvoj mladih i zato je toliko zastupljen u germanskim i anglosaksonskim zemljama, a od skora i u Rusiji, gde je takođe ušao u nastavni program na Univerzitetu u Sankt Peterburgu i gde se otvaraju brojne akademije triatlona. Tokom svog boravka u Švajcarskoj i ostalim germanskim zemljama, uvideo sam prednosti i značaj dobre organizacije mladih, uz veliku podršku lokalnih sredina, koja im u mnogome olakšava trening i zbog toga su sada ispred svih. Organizuju se brojne akcije koje podstiču omasovljenje ovog sporta i non-stop se radi na njegovom napretku. Svaki triatlonac ima veliku podršku lokalnih sponzora i ima sve uslove za razvoj i napredovanje. Pored najperspektivnijih talenata i profesionalaca, održavaju se i brojna školska i univerzitetska takmičenja, koja pomažu deci i mladima da osete draž takmičenja izdržljivosti i kontinuirano napreduju, čak i kada nema takmičenja, kao što je to bilo prošle godine. Jedna od bitnih činjenica je da nas triatlon uči izdržljivosti i upornosti, koje su veoma važne u životu.
Kako ste se odlučili za triatlon?
To je veoma zanimljivo pitanje. Pošto se ceo život bavim sportom i imao sam već uspeha u vaterpolu i kros trčanju, nekako je ovo bio samo logičan nastavak tog sportskog puta. Najduže sam se bavio vaterpolom i plivanje je bilo glavni pokretač ideje. Ja sam učenik austrijske škole triatlona. 2013. godine nakon jedne od trka Kupa Beča u atletici na 5km, moj timski kolega me je pozvao da se oprobam u ovom sportu, pošto su im falili dobri plivači, koji su uvek traženi jer je plivanje najpoželjnija disciplina za start u triatlonu. To je bio moj prijatelj Maksi Velner, koji vodi poreklo sa Balkana i on me je pozvao u svoj mali klub, gde je sve i počelo. Može se reći, „bečka škola“. U Beču sam jedno vreme i trenirao sa grupom Aleksandera Kolara, koji je jedan od legendi austrijskoj triatlona. Nakon osvajanja drugog mesta na Balkanijadi 2013. pristupio sam ekipi Team Reblaus Racing iz Beča i moja karijera je polako prerasla iz amaterske u polu-profesionalnu i nastavila dalje da se razvija, sve do velikih uspeha u 2018. godini.
Da li ste imali nekog idola?
Kao malom, idoli su mi bili Lotar Mateus i Vlade Divac a kasnije nisam imao nikog posebno jer sam shvatio da smo svi specifični i da se uspeh može ostvariti jedino vrednim radom i trudom. Ipak najviše cenim individualne sportske discipline jer ste u njima prepušteni sami sebi i ne možete da imate loš dan dok u ekipnim vaš timski kolega može ponekad to i da „pokrije“. Zbog toga je Novak Đoković svakako najveći sportista svih vremena.
Koja je za vas najznačajnija pobeda?
Za mene je pobeda u Cirihu najznačajnija u dosadašnjoj karijeri. Pobedio sam tada na velikoj trci svetske serije 5150. Ona mi je izuzetno draga jer je uživo prenošena putem televizije i interneta pa su svi mogli da je prate a na njoj sam briljirao. Imao sam neverovatno samopouzdanje nakon plivanja, gde sam ostvario veliku prednost. U toj trci sam vodio od samog početka pa sve do kraja. Čak mi je izleteo gradski autobus na pola biciklističkog segmenta, slučajno se našao na stazi, ali sam i njega pretekao jer sam bio u punom naletu i nisam se obazirao na moto pratnju. Eto, mala zanimljivost.
Van sporta ste takođe „triatlonac“ ?
Istina, van sporta imam tri omiljene discipline, a to su internet, turizam i nauka o sportu. Zbog toga sam i završio FTN, zatim turizam i sportsku akademiju. Čovek se uči dok je živ, pa se tako i ja non-stop usavršavam, specijalizacijama i kursevima, kako bih išao u korak sa vremenom. Trenutno radim u IT sektoru ali planiram sve tri oblasti u budućnosti da spojim u jednu. Uvek ima prostora za dobre ideje.
Kako usaglašavate posao i ovako naporan sport?
Moj dan počinje veoma rano, treningom pre posla, a zatim nakon radnog vremena i kratke dremke, nastavljaju se sportske aktivnosti. Kvalitetni obroci između i nakon treninga su veoma važan deo svakodnevice. Upornost i trud se uvek isplate. Triatlon je stvarno način života i jednom kada to usvojite, nije vam teško da nastavite. Nasuprot tome, često je problem nakon sezone pronaći aktivnosti koje će upotpuniti veliku vremensku prazninu koja nastaje tokom tri nedelje oporavka, kada je preporučljivo praktikovati ostale aktivnosti a ne triatlonske treninge.
Koji je najbolji deo triatlon takmičenja za vas?
Za mene, najbolji su početak i kraj takmičenja jer tada je adrenalin na vrhuncu. Naravno, upeh je još veći ukoliko ste ispunili zacrtani cilj i možete da proslavite uspešan završetak trke. Velika je čast i uživanje biti deo prestižnih takmičenja jer sportista na njima ima fantastične uslove pre, tokom i nakon trke, što je takođe poseban ugođaj u Zoni za sportiste, gde imate sve uslove za oporavak, od hrane do raznih tretmana za oporavak. Konkretno u Slovačkoj ih je bilo čak sedam, od ledene kupke do nekoliko vrsta masaže, uz raznovrsno voće, domaće štrudle i kolače.
Da li slušate muziku pre takmičenja i tokom treninga?
Muziku volim da slušam pre treninga, u kolima, na putu. To su obično neke brže pesme, koje mi podižu puls i adrenalin. Najčešće je to neki nemački ili američki hip-hop. Tokom treninga i pre takmičenja ne slušam nikakvu muziku i fokusiran sam na samo takmičenje. Navikao sam um i jačao psihu tokom dugih treninga, da treniram bez muzike i to mi je mnogo pomoglo. Uopšteno, što se tiče muzike, slušam razne žanrove, najviše pop, rok, hitove 80ih, 90ih, kao i dens koji je u to vreme bio baš popularan.
Omiljeni film ili serija?
Slobodnog vremena za filmove tokom sezone i nemam mnogo jer je san veoma važan deo zdravlja i napretka za svakog sportistu. Vreme za gledanje filmova je obično vikendom. Preferiram isključivo evropsku kinematografiju, pre svega španske i britanske, drame, trilere, zatim krimi filmove i serije. Skandinavska kinematografija mi je takođe veoma zanimljiva, iako ponekad dosta mračna, često nosi mudru pouku.
Koji su vam naredni ciljevi i gde vidite sebe za nekoliko godina?
Ciljevi su mi da osvojim još nekoliko važnih trka u narednoj godini. Nadam se još stabilnijem kalendaru naredne sezone i normalnijim uslovima, tzv masovnom startu, koji je uobičajen u triatlonu a prošle sezone nije bio moguć na 90% trka. Nakon toga vidim sebe kao porodičnog čoveka, IT stručnjaka, uvek u sportu ili oko njega. Nastaviću da se bavim triatlonom laganijim tempom i posvetiti se porodici i poslovnoj karijeri.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
