Aleksandra, ćerka Mateje Kežmana, danas se uspešno bavi modelingom, ali retko ko zna da je pre samo nekoliko godina bila mlada nada srpske atletike. Njena disciplina je bila trčanje sa preponama a u atletiku se zaljubila već na prvom treningu.
Dolazak Aleksandre u dvoranu Atletskog saveza je bio izuzetno emotivan zbog uspomena na treninge i takmičenja kao i zbog ponovnog susreta sa brojnim prijateljima iz sportskih dana. Među njima je bio i Emir Bekrić kome je poželela sreću na predstojećem dvoranskom Svetskom prvenstvu. Ipak, najemotivniji je bio susret sa bivšom trenericom Mirjanom Stojanović.
Atletika je bio tvoj izbor godinama i pokazivala si ozbiljan napredak. Zašto si se odlučila baš za atletiku?
- Od malena sam se bavila sa nekoliko sportova, među kojima je bilo jahanje, pa čak i fudbal koji sam trenirala zbog oca i prijatelja. Atletiku sam počela da treniram zbog drugarice sa kojom sam došla u Partizan. I ovaj sport mi se mnogo svideo. Trčanje mi je odmah mnogo prijalo i sa godinama sam ovaj sport volela sve više i uvidela sve pozitivne efekte koje on ima na mene - rekla je Aleksandra Kežman.
Kojom si se disciplinom bavila?
- Moja prva disciplina je bila skok u dalj. To skakanje u pesak, sve mi je to bilo fascinantno. Ali posle dve – tri godine treniranja sam se ipak odlučila za prepone.
Šta je najlepša stvar kod ovog sporta, posebno za mlade ljude kao što si ti?
- Najlepša stvar je u tome što ti atletika pomogne da pronađeš sebe. Nauči te strpljenju, tome da ne žuriš nigde, da će sve doći na svoje i da ti bude prijatno u tome šta radiš. Dobra stvar za mlade ljude jeste pozitivna atmosfera na treningu ali i uloga trenera koji je uvek tu i da vam pomogne oko privatnih stvari i da vas motiviše.
Da li su naporniji treninzi u atletici, u odnosu na neke druge sportove, kao što je fudbal koji poznaješ zbog oca?
- U odnosu na fudbal mogu da kažem pošto imam porodične gene. Gledam mog starijeg brata i mog dečka, oni se jako intenzivno bave sportom i mogu stvarno da kažem da su i atletika i fudbal jako zahtevni sportovi. I nema to veze, ne mogu da kažem da je atletika lakša ili fudbal teži zato što sve može da se posmatra na svoj način.
Koja je najvažnija lekcija koju si naučila dok si trenirala atletiku?
- Naučila sam se strpljenju i to je za mene najvažnije. Naučila sam se da ne žurim, da će sve će doći na svoje kao i rezultati. A onda se sve to spoji u jedan fantastičan osećaj. Prosto kada znaš da si toliko napredovao i da je sve došlo na svoje onda se i treninzi i odricanja na kraju isplate.
Da li ćeš imati vremena da ispratiš Svetsko prvenstvo u atletici u Beogradu, i šta bi najviše volela da gledaš na tom događaju?
- Hoću. Svakako sam planirala da idem da gledam, pričala sam mami o tome još pre par meseci i ići ću sa njom i mojim mlađim bratom. Najviše me zanima da gledam štafete na kraju 4x400 metara ili 4x200 metara - objasnila je Kežmanova.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
