DOBAR DEO JUGOSLAVIJE TADA JE PLAKAO SA MNOM! Čuveni Mijo o dva TEŠKA DOŽIVLJAJA, svetskoj senzaciji, kumstvu sa Borom Čorbom...

Legendarni jugoslovenski bokser Miodrag Mijo Perunović ponosi se blistavom karijerom.

Prvak Balkana 1980, prvak Mediterana i prvak Evrope 1979, vicešampion sveta i Evrope 1978. i 1981, interkontinentalni šampion u IBF verziji od 1989. do 1992, trostruki najbolji sportista Crne Gore kao i najbolji sportista Jugoslavije u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji 1979...

Ali kako je popularni Mijo završio "među konopcima".

- Samo se po sebi nametnulo. Do devete godine sam živeo u Rijeci Crnojevića. Tada nije bilo filmova, ni televizije, pa smo mi, deca, bili okrenuti svojoj mašti i igrama. Bili smo dosta opijeni našim junacima iz doba Turaka, Milošem Obilićem i Markom Kraljevićem, na primer, tako da smo organizovali dvoboje i mečeve. Tu se rodio taj viteški duh i potreba da se kroz takmičenja potvrđujemo pre svega pred sobom, a onda i pred drugima. Kad sam se preselio u Podgoricu, u boksu sam našao i prepoznao dečju maštariju da postanem vitez. Boks je bio najbolja zamena - otkriva Perunović u intervjuu za "Novosti" i priznaje koji su najlepši, a koji najteži momenti u karijeri.

- Ne mogu da se odlučim između dva najteža trenutka. Jedan je bio momenat kada sam poražen u finalu Svetskog prvenstva u Beogradu nepravilnom sudijskom odlukom, to jest, oduzeta mi je pobeda. Imao sam samo 20 godina i plakao sam na pobedničkom postolju, a plakao je i dobar deo ondašnje Jugoslavije. A drugi put je bilo na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. Tada sam u prvom meču takođe poražen strašnom sudijskom krađom, oteta mi je pobeda i eliminsan sam. I dan-danas mi je krivo i žao zbog ta dva teška doživljaja. Posebno lepa je bila pobeda nad najvećim svetskim nokauterom Viktorom Savčenkom, kada sam napravio svetsku senzaciju pobedivši ga u finalu Svetskog prvenstva 1979. u Kelnu. Bio je to osećaj potpunog trijumfa. Draga mi je i titula interkontinentalnog šampiona iz Minhena. Tada sam, praktično, pobedio sa jednom rukom, jer mi je desna šaka bila povređena. Na tom meču bio je i Bora Čorba, ali i moj prijatelj i veliki glumac Petar Božović.

Kumstvo sa Borom Čorbom

Federacija profesionalnih boksera Balkana i bokserskih šampiona - legendi dodelila je na koncertu "Riblje čorbe" u Valjevu zahvalnicu frontmenu grupe Bori Đorđeviću za ogroman doprinos u razvoju boksa na Balkanu.

- Bora Čorba je mnogo doprineo boksu. Prvo, kao veliki ljubitelj tog sporta. Konkretno, mene je pratio više puta, čak je došao u Minhen kad sam boksovao za titulu interkontinentalnog šampiona. Lično me je zadužio, a ukupni bokserski sport je zadužio svojim velikim hitom "Hleba i igara", po kome je nazvao i album. To je pesma o boksu i bokseru, a Bora je upotrebio boks kao metaforu za život i međuljudske odnose. Gospodin - kaže Mijo i otkriva malo poznate detalje iz privatnog života.

- Nisam oženjen, nemam svoju decu, živim sa bratom i njegovom decom. Kada je moja bratanica imala pet-šest godina, zamolio sam Boru da je krsti i da se okumimo. Kumovi smo od sredine osamdesetih.

(Kurir sport/Novosti)