Kraljica sportova, kako nazivaju atletiku, pamti mnoge šampione.
Jedan od jedinstvenih šampiona u ovom sportu jeste Abebe Bikila, Etiopljanin rođen na današnji dan 1932. godine u Adis Abebi.
Njegova legenda nije sačinjena samo na sportskom uspehu, on je svom narodu, ali i čitavom svetu pokazao šta sve čovek može da uradi radom i upornošću, čak i u oskudnim uslovima. Sin pastira, sudbinski je povezan sa olimpijsklm maratonskim trkama, već zbog činjenice da je rođen upravo na dan maratoske trke na OI u Los Anđelesu 1932. godine.
Abebe je postao nacionalni, ali i kontinentalni junak, posle pobede na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. godine, postigavši najbolje vreme na svetu u maratonu sa vremenom 2 sata, 15 minuta i 16,2 sekunde.
Mit o Abebe Bikili nastao je te 1960. godine. Bikila je na put u Rim otišao slučajno. Iako dobar atletičar, u ekspediciju atletičara Etiopije za Olimpijske igre u Rimu upao je sasvim slučajno. Nakon što je tada jedan od najboljih trkača iz Etiopije Vami Biratu povredio članak igrajući sa prijateljima fudbal, za njega se našlo mesto u avionu za najveću svetsku sportsku smotru. Zbog toga je na Olimpijske igre došao nedovoljno pripremljen, a to je bilo toliko brzo da nije imao vremena da obezbedi adekvatnu obuću, pa je maraton trčao bos!
Svoju besmrtnost je potvrdio četiri godine kasnije na Olimpijskim igrama u Tokiju. Bikila je samo šest nedelja ranije operisao slepo crveo, ali mu to nije odmoglo da osvoji drugo olimpijsko zlato. I to na toliko superioran način, da je nakon prolaska kroz cilj još neko vreme zabavljao publiku radeći različite skokove i druge vežbe, dok su njegovi najbliži konkurenti stizali na cilj potpuno iscrpljeni.
Bikila je pokušao da ostvari het-trik, ali već u godinama nije mu to pošlo za rukom u Meksiku 1968. godine na velikoj nadmorskoj visini koja mu je smetala. Ali mu je pošlo za rukom, tačnije nogom, da pomogne svom temljaku Mamo Voldeu da se okiti zlatom i tako nastavi dominaciju Etiopije u maratonu.
Nažalost, Abebe nije dugo uživao ovenčan slavom. Naredne 1969. godine je doživeo tešku saobraćajnu nesreću posle koje je ostao paralizovan ispod pojasa. Čovek koji je sa lakoćom trčao maraton, nije više mogao da hoda. Malo od tuge, malo od komplikacija koje su prouzrokovane povredama, preminuo je četiri godine kasnije - 1973. godine u 41. godini.
U njegovu čast jedna ulica u Zemunu je dobila ime.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
