Kao što je Srbija zemlja košarke, Goražde u Bosni i Hercegovini grad rukometa, za Ljubinje u Republici Srpskoj sigurno može da se kaže da je grad odbojke. U genima im je odbojkaška lopta, nemaju ni fudbalski ni košarkaški klub, ali zato imaju odbojkaški i još se pamti da je OK Ljubinje u velikoj Jugoslaviji pred rat ušao u prvu ligu. Kada bi ova najisturenija srpska varošica inače veoma siromašna, ali postojana i prkosna, imala više novca perspektive, zasijale bi mnoge zvezde i vinule se visoko.
Jedna od zvezda i čudo od devojčice na koju su već ponosni Ljubinjci jeste Ivana Krunić, zlatna sedamnestogodišnja učenica Ljubinjske gimnazije i prvotimac Odbojkaškog kluba Ljubinje. Kada se uz kaficu priča o sportu, ne može da se ne spomene Ivana, za koju će svi odmah reći "takva se rađa jednom".
"Verujem da može da nadmaši i Tanju Bošković, na koju smo svi mi Hercegovci ponosni", rekao nam je jedan Ljubinjac.
Skromna i vredna ima samo jedan cilj, a to je da celo srce ostavi na terenu. Ne voli da gubi, pa i kad se čini da je utakmica izgubljena, do poslednjeg poena daje dušu za svaku loptu. Kako su već stručnjaci za nju rekli, nikada još u devojčici nisu videli toliku energiju i srčanost. A takvi su Hercegovci, pa i ona. A nije mogla drugačije budući da su joj i brat ilija i otac Darko Krunić u odbojci i otkako zna za sebe odbojka je glavna tema u Krunića.
O kakvom se talentu i velikom čoveku radi govori i činjenica da je na Malim olimpijskim igrama za srednje škole u Trebinjsko-fočanskoj regiji osvojila dve nagrade - za najbolju igračicu i najbolju poenterku, što se u praksi nikada ne radi. Ivana nije htela da primi obe nagrade, molila je organizatore da jednu daju nekome drugom.
- Molila sam ih da jednu uruče nekome drugom, ali oni organizatori odbili i insisitrali su na tome, jer, kako su mi rekli, na ovom takmičenju nisu mogli da me uporede ni sa jednom drugom igračicom - ispričala je Krunićeva.
Bila je i kapiten na Evropskom prvenstvu za srednje škole u maju 2023. godine, gde je nosila s ponosom zastavu Republike Srpske.
- Ponosna sam na to i veliki elan sam osetila kad su mi prišli i rekli da imam neku fenomenalnu energiju koja se jednom rađa i to ti je dar od Boga i da je iskoristim - priseća se Ivana dok ponosno pokazuje medalje i pehare.
Budući da je iz Hercegovine, postojbine najbolje odbojkašice svetaTijane Bošković nemoguće je da je ne pitaju za nju i ne upoređuju je sa njom.
- Kada sam imala 14 godina i kada je trebalo da odem za Jedinstvo, govorili su da sam i veći talenat od Tijane kada je ona bila u tim godinama, a sada više me ljudi pitaju da li želiš biti kao ona, a to mi je toliko nestvarno, ali bih mnogo volela - iskrena je mlada odbojkašica, koja sebe vidi pre svega na fakultetu, ali i kao odbojkašica većeg tima u Srbiji.
- Fakultet mi je prioritet, ali pored toga želim da igram u nekom ozbiljnom klubu u Srbiji i da jednog dana zaigram za reprezentaciju Srbije. A kad me pitaju šta mi je najveća želja to je da se ogrnem srpskom zastavom i medaljom - otkrila je za Kurir mlada Ivana, koja u školi ređa sve petice i ponos je celog regiona.
Tajna broja 4 na dresu
Ivana Krunić (17) potiče iz ugledne ljubinjske porodice, a njen deda Gajo Krunić takođe je igrao odbojku i bio je jedan od osnivača odbojkaškog kluba Ljubinje.
"Deda Gajo Krunić bio je osnivač odbojkaškog kluba Ljubinja i nosio je broj 4, zbog čega i ja sada nosim taj broj. Otac, brat i ja smo sav talenat nasledili od njega. I brat Ilija je, dok je igrao odbojku, nosio je broj 4", otkrila je Ivana.
kurir.rs/Danijela Vujsić Pecelj
NE PROPUSTITE
Bonus video:
